Андрићево Сарајево: Од фотографије на Требевићу 1961. до меморијалног комплекса 2026.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Када је у љето 1961. године, уочи добијања Нобелове награде за књижевност, Иво Андрић забиљежен на фотографији како са сунчаних падина Требевића посматра Сарајево у котлини, настало је једно од најкарактеристичнијих визуелних свједочанстава о његовој дубокој и сложеној вези са овим градом.

Ове, 2026. године, када се навршава тачно 65 година од тог антологијског тренутка, али и од додјеле Нобелове награде, сарајевске стазе и завичајни мотиви Андрића поново постају средиште наше културне јавности – овога пута као снажан подсјетник на његов трајни културни завјет о важности дијалога и сусрета.

Испуњавање деценијске културне празнине

Док су Травник, Вишеград, Београд или Херцег Нови одавно добили своје монографске и топографске студије, однос Андрића и Сарајева – града из ког потичу његови преци, у ком је провео гимназијске дане и ком се читавог живота враћао – деценијама је остајао неправедно запостављен. 2026. година коначно попуњава ту празнину.

Читалачка јавност недавно је добила "Лексикон Андрићевог Сарајева" у издању новосадске "Академске књиге", а пратећа изложба "Иво Андрић и Сарајево", уприличена у Галерији "Жарко Видовић" привукла је велику пажњу публике. Књига и изложба дају увид у све оне топониме, личности и узвишења који су одредили пишчеву младост, али и касније стваралаштво.

Аутор "Лексикона" и изложбе у Галерији "Жарко Видовић", доцент Филозофског факултета у Источном Сарајеву Борјан Митровић за "Глас Српске" истиче да су Андрић и Сарајево тема која је с разлогом дуго недостајала нашој култури.

- Док су готово сви топоси из животописне географије нашег писца добили студије које се тичу његових веза са тим мјестима, Сарајево је све до ове године било без једне такве књиге. "Лексикон Андрићевог Сарајева" и изложба у Галерији "Жарко Видовић" мој су одговор на ту празнину. Сарајево, град из којег потичу његови преци и у којем је провео гимназијске дане, има посебно мјесто у Андрићевом животу и дјелу. Чувена фотографија са Требевића из 1961. године симболички обухвата управо тај тренутак када се нобеловац са висине осврће на своје изворе, наглашава Митровић.

Враћање дуга нобеловцу и промоција идентитета

Из Галерије "Жарко Видовић" у Источној Илиџи додају да простор Галерије природно одговара оваквим темама, јер Видовићева философска мисао о очувању идентитета кореспондира са Андрићевим књижевним генијем.

Предсједник Програмског савјета Галерије, проф. Миљан Попић за "Глас Српске" истиче да постављање изложбе представља својеврсно "враћање дуга" Андрићу, али и отварање нове прилике за аутентичан културни дијалог.

- За нашу Галерију ова изложба представља још један корак ка активној заштити и промоцији културног идентитета. Андрић није био само писац већ и изузетан дипломата који је разумио тежину и љепоту сусрета различитих култура. Овом поставком показујемо да је његова порука дијалога трајна вриједност коју морамо чувати и преносити новим генерацијама, нагласио је Попић.

Нови меморијални комплекс и "Андрићева стаза"

Димензија која је употпуњава претходно наведене догађаје догодила се на свечаној сједници Скупштине Општине Источни Стари Град уочи славе Општине Светог Пантелејмона, када је начелник Општине Бојо Гашановић најавио изградњу културно-меморијалног комплекса у част Андрића, на Хреши и Требевићу.

Говорећи о иницијативи и концепцији овог пројекта, начелник Гашановић појашњава да се овој значајној идеји приступило на основу иницијативе професорâ са Филозофског факултета у Источном Сарајеву и њихових колега из Београда, који су препознали потребу да се Андрићев завичајни и универзални дух трајно утисне у овај простор.

- Комплекс је замишљен као синтеза природног амбијента и Андрићеве визије грађења мостова и сусрета међу људима. На централном платоу-амфитеатру, намијењеном за културне манифестације, биће постављен споменик инспирисан чувеном пишчевом фотографијом из 1961. године. На истој локацији налазиће се и у камену угравирана "Ружа смјерова" (географски компас) са означеним удаљеностима до свих кључних мјеста из Андрићевог живота. Посебан, тематски дио овог пројекта чини "Андрићева стаза", која ће се протезати дуж Требевића. Она је осмишљена кроз двије идејне цјелине: завичајне мотиве који чувају завичајни идентитет од заборава и промоцију дијалога кроз одабране цитате из Андрићевог опуса, претварајући ову стазу у универзалну поруку хармоније и међусобног уважавања, напоменуо је Гашановић.

Повезивање историјско-туристичке руте регије

Осврћући се на шири, регионални значај овог подухвата, први човјек Општине Источни Стари Град додаје да ће "Комплекс на Хреши и Требевићу бити неоспорно важна, а за многе и полазна тачка јединствене историјско-туристичке руте која повезује завичајне мотиве Хреше, превоје Романије, те природне и олимпијске бисере Требевића и Јахорине, враћајући понос и препознатљивост читавом овом крају."

Синтезом неколико значајних активности – објавом "Лексикона", изложбом у Галерији "Жарко Видовић" и изградњом културно-меморијалног комплекса у Источном Старом Граду – 2026. година трајно уписује Андрићево име у срце регионалне културне мапе, подсјећајући да су разговор и сусрет наше најважније заједничко свједочанство.

Порука која одјекује са ових узвишења једноставна је и величанствена: читајмо Андрића, цијенимо себе и друге – и градимо мостове тамо гдје други виде само непремостиве удаљености.

Биографске цртице: Веза са Сарајевом

Иво Андрић (9. октобар 1892 - 13. март 1975) рођен је у Доцу на Лашви код Травника, а породица му је поријеклом из Сарајева. Андрићеви родитељи Антун и Катарина (рођ. Пејић), живјели су у Сарајеву, али је Иво због ране смрти оца до краја основне школе живио у Вишеграду код тетке. Након завршене основне школе се враћа мајци у Сарајево, гдје 1903. уписује Велику гимназију. Тада почиње писати поезију и 1911. у часопису "Босанска вила" објављује своју прву пјесму "У сумрак". Због даљег школовања напушта Сарајево у којем више није живио, али је често о њему писао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.