Здравко Шотра: “Шешир” отворио врата младим глумцима

Сва три последња филма имају велику гледаност. Морамо бити задовољни како је кренуо и филм “Шешир професора Косте Вујића”, мада “Зона Замфирова”, са милион и двеста хиљада остаје недостижан циљ.

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” угледни српски редитељ Здравко Шотра чији је нови филм “Шешир професора Косте Вујића” за пет седмица приказивања у Србији погледало више од 150.000 посјетилаца.

*ГЛAС: Ово није Ваша прва сарадња за Милованом Витезовићем, радили сте и филм “Лајање на звезде”. Шта је то за Вас посебно инспиративно у његовим дјелима?

ШОТРA: И тај филм је имао велику гледаност. Занимљиво је да је временом постао култни филм за нове нараштаје. Емитује се скоро сваке недеље на некој телевизији, а на интернету има готово пола милиона фанова. Привукао ме његов поетски хумор, одлично запажање ликова и догађања, речју, све оно што привлачи бројне читаоце небројених    издања његових књига.

*ГЛAС: У “Шеширу” сте окупили бројну екипу, младе глумце и њихове искусне колеге. Јесте ли задовољни њиховим улогама?

ШОТРA: Овај филм је био прилика за десет младих глумаца. Срећом, био сам у могућности да међу свршеним студентима глуме нађем одличну десеторицу. Они су били свесни одговорности што играју матуранте који ће, сви редом, постати знаменити Срби. Ту су и искусни комичари Бранимир Брстина, Драган Јовановић, Зоран Цвијановић и Предраг Ејдус. Наш тренутно најбољи филмски глумац Aлександар Берчек, који већ десет година чека улогу професора Косте Вујића, управо је ушао у одговарајућу животну доб за ту улогу.

* ГЛAС: Гледате ли на екранизацију “Шешира” као један од начина да вратите домаће писце међу читаоце?

ШОТРA: Већ низ година бавим се екранизацијом наших литерарних дела. Драго ми је што је публика то свесрдно прихватила. Занимљиво је да су та дела после моје екранизације постала веома тражена у књижарама.

* ГЛAС: На Радио-телевизији Републике Српске ових дана се емитује серија “Непобедиво срце”. Који детаљ је пресудио да драматизујете и режирате романе Милице Јаковљевић Мир-Јам?

ШОТРA: Покушао сам да Мир-Јам, чија су дела од стручне јавности доста потцењивана, својом сценаристичко-редитељском надградњом учиним вредним пажње. Видео сам прилику да покажем како је код нас некада постојало грађанско друштво, са својим системом вредности. Публика, која је са свих страна засута тривијалностима, нашла је у тим љубавним причама начин да утоли жеђ за лепотом.

Херцеговина

*ГЛAС: Дио радње “Рањеног орла” смјестили сте у Херцеговину, у Требиње, умјесто у Македонију. Да ли је то на неки начин био Ваш повратак завичају и колико често посјећујете родни крај?

ШОТРA: Користим сваку прилику да одем у родну Херцеговину. У Требињу сам већ снимао филм о Дучићу, а жељно сам чекао да радњу неке серије ситуирам у лепоте тог града. Зато сам то, што је списатељица слала Aнђелку у Македонију, преиначио и Aнђелку сместио у моје Требиње. Тај град је од тога напредовао у туристичком смислу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.