Zdravko Šotra: “Šešir” otvorio vrata mladim glumcima

Sva tri poslednja filma imaju veliku gledanost. Moramo biti zadovoljni kako je krenuo i film “Šešir profesora Koste Vujića”, mada “Zona Zamfirova”, sa milion i dvesta hiljada ostaje nedostižan cilj.

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” ugledni srpski reditelj Zdravko Šotra čiji je novi film “Šešir profesora Koste Vujića” za pet sedmica prikazivanja u Srbiji pogledalo više od 150.000 posjetilaca.

*GLAS: Ovo nije Vaša prva saradnja za Milovanom Vitezovićem, radili ste i film “Lajanje na zvezde”. Šta je to za Vas posebno inspirativno u njegovim djelima?

ŠOTRA: I taj film je imao veliku gledanost. Zanimljivo je da je vremenom postao kultni film za nove naraštaje. Emituje se skoro svake nedelje na nekoj televiziji, a na internetu ima gotovo pola miliona fanova. Privukao me njegov poetski humor, odlično zapažanje likova i događanja, rečju, sve ono što privlači brojne čitaoce nebrojenih    izdanja njegovih knjiga.

*GLAS: U “Šeširu” ste okupili brojnu ekipu, mlade glumce i njihove iskusne kolege. Jeste li zadovoljni njihovim ulogama?

ŠOTRA: Ovaj film je bio prilika za deset mladih glumaca. Srećom, bio sam u mogućnosti da među svršenim studentima glume nađem odličnu desetoricu. Oni su bili svesni odgovornosti što igraju maturante koji će, svi redom, postati znameniti Srbi. Tu su i iskusni komičari Branimir Brstina, Dragan Jovanović, Zoran Cvijanović i Predrag Ejdus. Naš trenutno najbolji filmski glumac Aleksandar Berček, koji već deset godina čeka ulogu profesora Koste Vujića, upravo je ušao u odgovarajuću životnu dob za tu ulogu.

* GLAS: Gledate li na ekranizaciju “Šešira” kao jedan od načina da vratite domaće pisce među čitaoce?

ŠOTRA: Već niz godina bavim se ekranizacijom naših literarnih dela. Drago mi je što je publika to svesrdno prihvatila. Zanimljivo je da su ta dela posle moje ekranizacije postala veoma tražena u knjižarama.

* GLAS: Na Radio-televiziji Republike Srpske ovih dana se emituje serija “Nepobedivo srce”. Koji detalj je presudio da dramatizujete i režirate romane Milice Jakovljević Mir-Jam?

ŠOTRA: Pokušao sam da Mir-Jam, čija su dela od stručne javnosti dosta potcenjivana, svojom scenarističko-rediteljskom nadgradnjom učinim vrednim pažnje. Video sam priliku da pokažem kako je kod nas nekada postojalo građansko društvo, sa svojim sistemom vrednosti. Publika, koja je sa svih strana zasuta trivijalnostima, našla je u tim ljubavnim pričama način da utoli žeđ za lepotom.

Hercegovina

*GLAS: Dio radnje “Ranjenog orla” smjestili ste u Hercegovinu, u Trebinje, umjesto u Makedoniju. Da li je to na neki način bio Vaš povratak zavičaju i koliko često posjećujete rodni kraj?

ŠOTRA: Koristim svaku priliku da odem u rodnu Hercegovinu. U Trebinju sam već snimao film o Dučiću, a željno sam čekao da radnju neke serije situiram u lepote tog grada. Zato sam to, što je spisateljica slala Anđelku u Makedoniju, preinačio i Anđelku smestio u moje Trebinje. Taj grad je od toga napredovao u turističkom smislu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.