Почела премијерна пројекција филма "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" у Бањалуци

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Срна

БАЊАЛУКА - У Бањалуци је почела премијерна пројекција филма Лордана Зафрановића "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" о страдању српске дјеце и народа са Козаре у паклу усташког логора Јасеновац у злочиначкој НДХ.

 

Премијери присуствују предсједник Републике Српске Синиша Каран, предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, министар управе и локалне самоуправе Сенка Јујић.

Премијерном приказивању филма присуствују и представници Српске православне цркве, дипломатског кора, представници Републике Српске у заједничким институцијама, представници Трећег (Република Српска) пука Оружаних снага, преживјели логораши, те бројни представници политичког, друштвеног и културног живота Републике Српске.

Пројекција и промоција филма, одржавају се у Спортском центру "Борик" под покровитељством предсједника Републике Српске.

Филм је заснован на историјским догађајима и свједочењима о страдању српског народа Козаре, као и јеврејског и ромског народа током Другог свјетског рата, са посебним фокусом на дјецу, која су током офанзиве 1942. године одвојена од родитеља и депортована у логоре и друга мјеста широм тадашње НДХ.

Радња филма смјештена је у вријеме распада Краљевине Југославије 1941. године, када је, под покровитељством нацистичке Њемачке, основана квинслиншка НДХ, у оквиру које је формиран Јасеновац, логор смрти у којем су убијани мушкарци, жене и дјеца.

Кроз испреплетане перспективе жртава и починилаца, Зафрановић истражује анатомију зла, гдје Срби, Јевреји, Роми и хрватски антифашисти страдају од руку осморице усташких убица, од којих се један накратко побуни, али и сам постаје жртва зла којем служи.

Ово филмско остварење, у продукцији "ТС медија", настало је према сценарију Арсена Диклића и Зафрановића из 1986. године.

Ауторску и глумачку екипу, предвођену Зафрановићем, чини више од 100 глумаца и више од 60 професионалаца из цијелог региона, међу којима Мики Манојловић, Алексеј Бјелогрлић, Милан Марић, Катарина Радивојевић, Рене Биторајац, Леон Лучев.

Снимање филма помогле су институције Републике Српске и Србије. 

Каран: Умјетност, историја и истина постали једно

Предсједник Републике Српске Синиша Каран рекао је да је најважнија порука филма Лордана Зафрановића "Златни рез 42 - Дјеца Козаре" да будуће генерације знају зашто је и како настала Република Српска, а да је његова највећа вриједност што су умјетност, историја и истина постали једно.

Каран је рекао да са посебним емоцијама и дубоким поштовањем очекује да види филм, који приказује једну од, нажалост, великог броја голгота српског народа кроз његову историју.

Он је захвалио Зафрановићу и његовом тиму, за које је истакао да су искористили сав свој умјетнички дар да једну велику српску голготу преточе у умјетничко дјело.

Каран сматра да се овај филм не може само гледати као умјетничко дјело.

- Овдје је умјетност показала једну своју ангажованост коју треба увијек да покаже: да заправо умјетност смјешта историјске чињенице на њихово право историјско мјесто, поготово оне тешке чињенице - изјавио је Каран новинарима прије пројекције у Бањалуци.

Он је нагласио да је оно највредније што ће показати овај филм истина о голготи српског народа, овај пут са Козаре, о НДХ када је извршен геноцид над српским народом, а поготово геноцид над дјецом.

- Овдје су умјетност, историја и истина постали једно, и то је, према мом мишљењу, највећа вриједност овог филма - нагласио је Каран.

Он је рекао да је од четрдесетих година прошлог вијека, од Другог свјетског рата, скривана истина, што никада није допринијело помирењу међу народима.

- Не само то, оно је допринијело да се сукоби наставе. Одбрамбено-отаџбински рат, између осталог, производ је и скривања и заташкавања истине - указао је Каран.

Он је рекао да је Република Српска настала на злочинима из Независне Државе Хрватске, са Козаре, Јасеновца, Доње Градине, Јадовна и великог броја других стратишта.

- Република Српска је настала на историјском памћењу о голготи и уништењу српског народа - додао је Каран.

Подсјетио је да се у преамбули Декларације о 9. јануару каже да Република Српска настаје да се више никад не десе и не понове ове голготе.

- Институционални оквир данашњег чувања егзистенције и напретка српског народа је Република Српска. Наше историјско памћење нас обавезује да цијенимо Републику Српску, а Република Српска је институционални оквир да се зло више никад не деси. Често кажемо да народ који нема своје институције и државу не може сачувати ни своју физичку егзистенцију - рекао је Каран.

Сматра да је Зафрановићев филм допринос управо том историјском памћењу и култури сјећања.

Каран је рекао да је врло важно што је Декларацијом Свесрпског сабора идентификован јединствен идентитет српског народа, било гдје да се налази, па и његове голготе.

Он је додао да је једна од тих кључних тачака резолуције Свесрпског сабора управо овај филм.

- Наша дјеца да имају заједничке екскурзије, да обиђу сва та мјеста голготе: и Козару, и Јасеновац, и Доњу Градину, и Јадовно. Да обиђу сва та мјеста и на тој спознаји да прије свега цијене садашњост и Србије и Републике Српске. Али оно што је посебно: да учине све да у будућности се више никада не деси ни Козара, ни Јадовно, ни Јасеновац, ни било које стратиште -нагласио је Каран.

Каран је подсјетио да је недавно био на Крфу и да је тамо делегација бацила цвијеће у "плаву гробницу".

- Превише је плавих гробница српског народа, превише гробова изнад којих нема крста, али има душе, духа, поноса и снаге да данас цијенимо и вреднујемо ово што имамо, а то што имамо зове се слобода. Та слобода се зове Република Српска и Србија - додао је Каран.

Стевандић: Култура сјећања је култура идентитета

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је данас у Бањалуци, прије почетка премијерне пројекције филма Лордана Зафрановића "Златки рез 42 - Дјеца Козаре", да је култура сјећања култура идентитета.

Стевандић је рекао да су сви они који су српском народу бранили да његује културу сјећања и да дозволи да се злочин над њим лагализује, уништавали су и његов идентитет.

- Кроз наше духовно подизање и нашу самосвијест вратити смо културу сјећања. Зато без лоших намјера према другима сматрамо да његовање пијетета према невиним жртвама и жртвама геноцида над нашим народом мора да буде дио идентитета који се види, препознаје и преноси на генерације -рекао је Стевандић новинарима у Бањалуци.

Он је додао да је то неопходно да би као народ могли да се одупремо свима онима који мисле да имају шансе да "пониште наше право, суверенитет, територију и идентитет".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.