Стеван Пиале: Берчек одличан учитељ на снимању

Радујем се доласку у Бањалуку и мислим да ће се и бањалучка публика обрадовати филму "Шешир професора Косте Вујића". Препоручујем свима да оду у биоскоп и виде овај лепи филм.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" Стеван Пиале, који тумачи лик једног од матураната у новом филму Здравка Шотре "Шешир професора Косте Вујића", који у бањалучки мултиплекс "Палас" стиже 1. марта.

* ГЛAС: Колико је било захтјевно радити на филму "Шешир професора Косте Вујића"?

ПИAЛЕ: Морам да признам да није било претерано тешко. Екипа је била сјајна и брзо смо се сви здружили.
Поред сјајног дружења, из кога је израсло много добрих ствари које се виде и у филму, били смо сјајно вођени, 
како од Здравка Шотре, тако и од старијих колега. Морам да напоменем да нам је Aлександар Берчек свима много помогао.
Залагао се за нас у сваком тренутку, давао нам корисне савете и личним примером нам показао како је то бити
Господин Глумац. Помогао нам је и сјајан текст Милована Витезовића.

* ГЛAС: У којој мјери се Ваша улога у овом филму разликовала од свега што сте раније радили?

ПИAЛЕ: Моја улога у овом филму није велика, али сам покушао и надам се да сам у успео да током филма успоставим одређени карактер. Васић, кога тумачим, шаљивџија је из последње клупе. За разлику од већине момака из разреда, мој лик је из сиромашне породице и због тога понекад са неколико другара преспава на гробљу. Интересантно је и то да од нас десеторице главних матураната само ја немам име. Ваљда зато што сам најсиромашнији, наравно, шалим се. Сви имају име и презиме, а само сам ја Васић. 

* ГЛAС: Шта је било најзанимљивије током снимања "Шешира" и можете ли се присјетити неке анегдоте? Које глумачке "форе" сте научили од старијих колега из екипе?

ПИAЛЕ: Aнегдота је била пуно. Како и да не буде. Имао сам осећај тих четрдесетак дана снимања као да сам отишао на неку велику екскурзију. Дружење није престајало ни после снимања. Увек је ту била и гитара коју су готово сви свирали. Постоји анегдота баш за гитару. Снимали смо сцене на острву. На једном делу острва су се снимале љубавне сцене на чамцу и тамо је била већина екипе. Нас десетак се одвојило на други део острва. Ту се свирала гитара, играле су се карте у неке имагинарне паре, спуштало се лијаном у неку воду... Било је свега. И после низа утишавања нас који смо се у међувремену распевали, Здравко Шотра најави снимање уобичајеним командама: "Тон: Иде! Камера: Иде!" Ми смо опет заборавили да је снимање у току и наставили са гитаром.

Следећи Шотрин повик (не би ли нас коначно утишао) је био: "Гитара!" A са друге стране острва се чуло моје: "Иде!"
Што се старијих колега тиче, велика је част бити са таквим величинама у истом пројекту. 

* ГЛAС: Играли сте и у представи "Розенкранц и Гилденстерн су мртви". Каква искуства носите са тог пројекта?

ПИAЛЕ: Ту представу сам радио на крају прве године. То ми је био први већи пројекат... У пројекат сам "упао" на препоруку професора Ивана Јевтовића. "Роз и Гил" су за мене били сјајно искуство, одлична екипа, фантастичан текст и нестваран простор за спремање представе. Представу смо припремали у Вили Станковић у Чортановцима и то је свему дало посебну ноту.

* ГЛAС: Које су Ваше највеће глумачке амбиције?

ПИAЛЕ: Тренутни циљ ми је да што више радим на себи да бих уопште био у прилици да пожелим нешто више. За почетак бих волео једну већу улогу у позоришту.

"Мали принц"

* ГЛAС: "Шешир" је екранизација романа, да ли имате неко омиљено књижевно дјело у чијој екранизацији бисте вољели да играте?

ПИAЛЕ: Још од студентских дана "вучем" неколико жеља. Волео бих да тумачим лик Љубе из романа Драгослава Михаиловића "Кад су цветале тикве". Мада ми је то више средњошколска жеља. И жао ми је што и поред велике жеље нисам са друговима са класе поставио Бекетовог "Годоа". Тренутно спремам представу "Мали принц" у Дечијем културном центру и премијера те представе се очекује у марту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.