Stevan Piale: Berček odličan učitelj na snimanju

Radujem se dolasku u Banjaluku i mislim da će se i banjalučka publika obradovati filmu "Šešir profesora Koste Vujića". Preporučujem svima da odu u bioskop i vide ovaj lepi film.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" Stevan Piale, koji tumači lik jednog od maturanata u novom filmu Zdravka Šotre "Šešir profesora Koste Vujića", koji u banjalučki multipleks "Palas" stiže 1. marta.

* GLAS: Koliko je bilo zahtjevno raditi na filmu "Šešir profesora Koste Vujića"?

PIALE: Moram da priznam da nije bilo preterano teško. Ekipa je bila sjajna i brzo smo se svi združili.
Pored sjajnog druženja, iz koga je izraslo mnogo dobrih stvari koje se vide i u filmu, bili smo sjajno vođeni, 
kako od Zdravka Šotre, tako i od starijih kolega. Moram da napomenem da nam je Aleksandar Berček svima mnogo pomogao.
Zalagao se za nas u svakom trenutku, davao nam korisne savete i ličnim primerom nam pokazao kako je to biti
Gospodin Glumac. Pomogao nam je i sjajan tekst Milovana Vitezovića.

* GLAS: U kojoj mjeri se Vaša uloga u ovom filmu razlikovala od svega što ste ranije radili?

PIALE: Moja uloga u ovom filmu nije velika, ali sam pokušao i nadam se da sam u uspeo da tokom filma uspostavim određeni karakter. Vasić, koga tumačim, šaljivdžija je iz poslednje klupe. Za razliku od većine momaka iz razreda, moj lik je iz siromašne porodice i zbog toga ponekad sa nekoliko drugara prespava na groblju. Interesantno je i to da od nas desetorice glavnih maturanata samo ja nemam ime. Valjda zato što sam najsiromašniji, naravno, šalim se. Svi imaju ime i prezime, a samo sam ja Vasić. 

* GLAS: Šta je bilo najzanimljivije tokom snimanja "Šešira" i možete li se prisjetiti neke anegdote? Koje glumačke "fore" ste naučili od starijih kolega iz ekipe?

PIALE: Anegdota je bila puno. Kako i da ne bude. Imao sam osećaj tih četrdesetak dana snimanja kao da sam otišao na neku veliku ekskurziju. Druženje nije prestajalo ni posle snimanja. Uvek je tu bila i gitara koju su gotovo svi svirali. Postoji anegdota baš za gitaru. Snimali smo scene na ostrvu. Na jednom delu ostrva su se snimale ljubavne scene na čamcu i tamo je bila većina ekipe. Nas desetak se odvojilo na drugi deo ostrva. Tu se svirala gitara, igrale su se karte u neke imaginarne pare, spuštalo se lijanom u neku vodu... Bilo je svega. I posle niza utišavanja nas koji smo se u međuvremenu raspevali, Zdravko Šotra najavi snimanje uobičajenim komandama: "Ton: Ide! Kamera: Ide!" Mi smo opet zaboravili da je snimanje u toku i nastavili sa gitarom.

Sledeći Šotrin povik (ne bi li nas konačno utišao) je bio: "Gitara!" A sa druge strane ostrva se čulo moje: "Ide!"
Što se starijih kolega tiče, velika je čast biti sa takvim veličinama u istom projektu. 

* GLAS: Igrali ste i u predstavi "Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi". Kakva iskustva nosite sa tog projekta?

PIALE: Tu predstavu sam radio na kraju prve godine. To mi je bio prvi veći projekat... U projekat sam "upao" na preporuku profesora Ivana Jevtovića. "Roz i Gil" su za mene bili sjajno iskustvo, odlična ekipa, fantastičan tekst i nestvaran prostor za spremanje predstave. Predstavu smo pripremali u Vili Stanković u Čortanovcima i to je svemu dalo posebnu notu.

* GLAS: Koje su Vaše najveće glumačke ambicije?

PIALE: Trenutni cilj mi je da što više radim na sebi da bih uopšte bio u prilici da poželim nešto više. Za početak bih voleo jednu veću ulogu u pozorištu.

"Mali princ"

* GLAS: "Šešir" je ekranizacija romana, da li imate neko omiljeno književno djelo u čijoj ekranizaciji biste voljeli da igrate?

PIALE: Još od studentskih dana "vučem" nekoliko želja. Voleo bih da tumačim lik Ljube iz romana Dragoslava Mihailovića "Kad su cvetale tikve". Mada mi je to više srednjoškolska želja. I žao mi je što i pored velike želje nisam sa drugovima sa klase postavio Beketovog "Godoa". Trenutno spremam predstavu "Mali princ" u Dečijem kulturnom centru i premijera te predstave se očekuje u martu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.