РЕЦЕНЗИЈА “Don`t Look Up” (2021): Стиже комета, оде мрачна планета

Заплет, који звучи као клише за холивудских акциони блокбастер, у рукама филмаџије Адама Мекеја, претвара се у брутално оштар филм црне комедије. Режисер, сценариста и продуцент, који је почео каријеру у славном комичарском шоу “Суботом увече уживо”, наставио је серијом нискобуџетних комедија са Вилом Фарелом у главним ролама, да би у другом дијелу каријере правио отклон према ангажованим друштвено-политичким сатирама, попут остварења “The Big Short” и “Vice”, којима се придружује и филм “Don`t Look Up” рађен за “Нетфликс”.

Велика очекивања, подстакнута звјезданом глумачком поставом, а потом и бурним реакцијама на друштвеним мрежама, омогућили су филму гледаност, уз подијељене полемике на рачун његове не баш суптилно профилисане хумористичке поетике. Ипак, Мекеј као искусни комичар добро зна да је на питање “Гдје је граница хумора”? постоји само један одговор - Граница не постоји! Када научници откриће подијеле са кабинетом америчке предсједнице Џени Орлеан (Мерил Стрип), која притиснута важнијим проблемима, попут чувања рејтинга, није заинтересована за рушење властите популарности причама о катастрофи, публика брзо схвата да ово сигурно није акциони спектакл, већ једна брутално и отворено постављена сатира на рачун наше стварности, под притиском фиктивне (комета), а можда и стварне опасности (пандемија). Врло брзо, након деснице, на ред долазе демократе и либерали, независни медији, борци за друштвену равноправност, технолошки магнати, обични људи и свако други ко се нашао на путу режисерове идеје да сними критично усмјерен филм о свијету, у којем је постало немогуће јасно разговарати без сакривених мотива.

“Don`t Look Up” своју сатиричну оштрицу можда усмјерава на самоопијеност политичких елита, које се удружују са похлепом крупног капитала, да би путем медија  створили своју реалност, али нису ни поштеђени ни обични људи које више занима шта ће бити са везом популарног пара, него са пропашћу свијета. И таман када помислите да ће здрав разум побиједити и да ће планета бити спашена, прича се усмјери у још горем правцу, а Мекеј постаје немилосрднији, водећи је до хумористичког екстрема и уништења.

Лако је схватити зашто се ова псеудоапокалиптична премиса допала Дикаприју, дугогодишњем активисти за климатске промјене, који се овдје сјајно поиграва са својим имиџом секс симбола у лику исфрустираног оца, мужа и научника у кризи средњих година у глумачкој сарадњи са страственом глумом Лоренсове, која врелу фрустрацију научнице због мањка здравог разума у модерном свијету брилијантно представља на екрану. Посебно је забавно гледати Кејт Бланшет и Тајлера Перија, који заиста једу своје сцене као Бри Еванти и Џек Бремер, водитељски пар, који је професионалну веселост и лажни оптимизам претворио у умјетничку форму. Марк Рајланс такође блиста у споредној улози Питера Ишервела, језивог директора технолошког гиганта налик на ликове попут Била Гејтса и Илона Маска, спремног на жртве (туђе) у име науке, напретка и огромне зараде.

Вјешто водећи причу о комети, која не зна шта јој се налази на путањи и о људима, који знају куда иде путања комете, али им је лакше држати главу погнуту ради сопственог ситног интереса, сценариста Мекеј можда повремено губи конце као режисер. Посебно на плану хистеричне монтаже и употреба кадрова природних љепота, којим квари ритам и духовитост сценаристичког заплета, али на крају његов филм успијева да нас насмије већим дјелом. Иако, скоро сваки пут смијех загушен горком кнедлом у устима.

“Don`t Look Up” јесте ефектна сатира, али има проблем што је наша реалност сваког дана све ближа сценарију најлуђе могуће комедије. И ако мислите да Мекеј претјерује, сјетите се да је Америци донедавно предсједавао човјек, који је препоручивао варкину као лијек за корону, док компанијом “Тесла” управља човјек који тврди да је све ближи уградњи чипа директно у људски мозак. И нису једини, на овој све мрачнијој планети!

Оцјена 4

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.