Пут до свјетских фестивала је тежак, али није неостварив

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Током Међународног филмског фестивала „Први кадар“ одржан је и панел под називом „Од домаће продукције до свјетских фестивала“, током којег је констатовано да је пут тежак, али да није неостварив.

Умјетнички директор фестивала и модератор Александра Митрић-Штифанић рекла је да су се на панелу бавили темом колико је тешко данас реализовати и развијати филмове у нашим продукцијским условима, како домаће приче да постану дио свјетске филмске сцене и шта је потребно да наши аутори и продуценти ураде како би били видљивији на међународном нивоу.

„Донијели смо закључак да је врло значајна системска подршка кинематографији кроз конкурсе Аудио-визуелног центра Републике Српске и кроз Стратегију развоја кинематографије, која би требало да почне да се примјењује ускоро.

Аутори заиста пролазе тежак пут од саме идеје до тога да дођу до свјетских фестивала и постоје различити модули, постоје начини да постану видљивији.

Закључили смо да су значајни умрежавање и копродукције, како у региону, тако и у свијету, међународне копродукције, а прије свега умрежавање филмских аутора као почетна тачка за даљи развој одређеног пројекта и бољу видљивост тих пројеката“, појаснила је Митрић-Штифанић.

Да би се Стратегија реализовала, сматра Митрић-Штифанић, важно је да сцена продуцената и људи који стоје иза филмова буде што активнија и да врши неку врсту притиска и лобирања како би се што прије почела примјењивати сама Стратегија.

„Она има заиста значајне елементе који помажу едукацији, а потом развоју пројеката и њиховој бољој видљивости на међународној сцени. Том врстом умрежавања међу филмским ствараоцима и стварањем значајне подршке у филмској индустрији мислим да може да се реализује сам почетак примјене Стратегије“, закључила је Митрић-Штифанић.

Продуцент, аниматор, редитељ и професор Академије умјетности у Бањалуци Младен Ђукић оцијенио је да смо још увијек на почецима када је ријеч о путу домаће продукције до свјетских фестивала, али да је ситуација ипак боља у односу на период од прије десет или двадесет година, када је то било спорадично.

„Сада постоје систем, закон, Аудиовизуелни фонд, Академија, разна удружења, фестивали… Постоји нека индустрија у зачетку и сада је на нама да то искористимо.

Оно што је добро, а што ја нисам измислио и рекао, него су много паметнији од мене, јесте да су са ових простора долазиле добре идеје, само што су биле мање видљиве јер их је било тешко реализовати.

Сада је другачије и на нама је да приче које до сада нису испричане, крајеве који нису били показани и људе који нису били виђени доведемо на платно и екране и учинимо их видљивим“, рекао је Ђукић.

Он је напоменуо да је израђена Стратегија, а на констатацију да је за њену реализацију, између осталог, потребан новац и питање да ли је ријеч само о обећањима, Ђукић је рекао да би волио да то нису само обећања и да се нада да ће бити реализована.

„Ако се реализују, ја ћу се веселити, а уколико се то не деси, биће то још једно изневјерено очекивање, а на нама је да се трудимо.

Ја сам по природи оптимиста, тако да стално вјерујем да ће се десити. Дуго сам у овој индустрији и могу констатовати да се ствари мијењају набоље, а једино је проблематично што се дешавају спорије него што бисмо жељели и вољели да се створе услови да дамо све од себе“, поручио је Ђукић.

Филмски и телевизијски редитељ из Бањалуке Милица Вујасин рекла је да је њена оцјена, уколико се говори о скали од нула до десет када је ријеч о реализацији пута којим домаћа продукција може стићи до свјетске сцене, да смо на средини пута.

„С обзиром на то да смо млада кинематографија, наш Филмски центар траје пет година и за тих пет година десиле су се значајне ствари.

Мислим да смо од кинематографије која се тек родила дошли до тога да имамо прве дугометражне филмове који су врло брзо доживјели своје премијере, надам се, на неким већим регионалним и свјетским фестивалима.

За свјетске и међународне фестивале треба времена, али сматрам да са Стратегијом коју је оформио Филмски центар имамо јасан план.

Морам да нагласим да је студентски филм једина константна продукција у Републици Српској у посљедњих 30 година, од када постоји Академија умјетности у Бањалуци. Студентски филмови снимали су се и без новца, а данас имамо другачију ситуацију и одређене буџете.

Ти филмови препознати су на многим свјетским фестивалима, па је и мој дипломски кратки филм обишао више од десет фестивала и освојио шест награда. Када има воље, има и начина“, поручила је Вујасин.

Редитељ и продуцент Јелена Медић оцијенила је да у свјетску кинематографију долазимо у тренутку који није претјерано згодан за филм.

„Живимо у времену када су нам филм и други медијски садржаји доступни у џепу и када се нешто трансформише у свијету. Од биоскопских сала сада се прешло на платформе и тренутак у којем се ми рађамо као кинематографија већ је изазован у свјетској кинематографији.

То може да буде изазован тренутак за нас јер ми улазимо у један нови систем и почињемо да учимо како он функционише. Надам се да се нећемо ослањати на старе системе вјерујући да они још увијек постоје, а да то није истина.

Важно је да у овом тренутку имамо што више изворних прича јер живимо у неком генеричком времену у којем је медијски простор постао презасићен.

Сматрам да би било важно и мудро да се ослонимо на наше изворне приче, а да не причамо оно што је већ испричано у региону и оно што већ припада прошлом времену“, поручила је Медић.

Дипломирани режисер Академије умјетности у Бањалуци Стефан Томић током дискусије на панелу рекао је да је тешко отворити врата и да се већина фестивала одржи и прође, а да филмови не буду ни погледани, те да због тога и с разлогом постоји сумња.

„Вјерујем ипак да долази другачије вријеме“, напоменуо је Томић.

Након панела приказан је Томићев документарни филм под називом „Послије забаве“.

Томић је рекао да филм прати десетак дана прије проглашења добитника „Нинове награде“, коју је Стево Грабовац добио управо те године.

„Филм је приказан и, према подацима које имам, постоји 600.000 људи који су га гледали. Било је и оних који су, осим аплауза, брисали и сузе“, навео је Томић, који је на овогодишњем фестивалу освојио специјално признање „Екс Ју у фокусу“ за кратки документарни филм.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.