Искра Брајовић: Глумачке “цаке” научила од оца

У серији “Војна академија” Дејана Зечевића тумачим кадеткињу Тању, а то је мања улога девојке која се у почетку слепо заљуби у кадета Стошића, али је то љубавно разочарење натера да мало зрелије гледа на живот.

Рекла је ово у интервјуу “Гласу Српске” глумица Искра Брајовић, кћерка доајена српског глумишта Воје Брајовића, која тумачи једну од улога у серији “Војна академија”, а која се однедавно приказује на РТС-у.

- Када су ми из продукције јавили да сам у подели улога серије, то ме је радовало, јер Дејана Зечевића јако ценим као редитеља, и неке његове филмове сам гледала и по десет и више пута. Мислим да од њега може много да се научи о савременом приступу филмској глуми и режији. Уз то, драго ми је да сам га упознала и као човека, јер је јако непосредан и духовит, што је нама, младим глумцима, доста значило, и било охрабрујуће - рекла је Брајовићева.

* ГЛAС: Који је, по Вашем мишљењу, значај приче коју прича серија “Војна академија”?

БРAЈОВИЋ: Значај је у томе што ће људи упознати и везати се за судбине неких младих људи који су отишли да се школују на Војну академију, које смо упознали и чије животе причамо. О њима се мало зна и широј публици треба приближити и ту страну медаље, да војска није само ред и дисциплина, већ да се и ту могу десити дивна пријатељства, љубави.

* ГЛAС: Играли сте заједно са оцем у комичној оперској представи “Фигарова женидба и развод”. Какво је искуство било за Вас стати на сцену са оцем и какву сте улогу остварили у представи?

БРAЈОВИЋ: Та представа се игра већ четврту годину и увек је право уживање играти је и видети препуну и трећу галерију Народног позоришта. Играм Фансету, тринаестогодишњу девојчицу, рођаку Фигарове заручнице Сузане, и сада се често шалим да ћу ускоро бити дупло старија од свог лика. Нажалост, немам директне сцене са оцем, али ћу рад на представи памтити по драгоценим саветима које ми је тата дао у вези са ликом и разним “цакама” на сцени, којих се сетим сваки пут када изађем на сцену.

* ГЛAС: Играте и у филму “Ма није он такав”. Какву сте улогу остварили и који значај носи ова филмска прича?

БРAЈОВИЋ: Тај филм је сниман пре скоро пет година, а изашао је тек прошле године. То је требало да буде и мој филмски деби, мада је у међувремену изашла “Зона мртвих”, тако да се сада то води као други. Ја искрено навијам да домаћа кинематографија избаци још сличних филмова, јер су нам управо такви филмови потребни. То је једна полуљубавна прича, а полутрилер, у коме нема псовки, ратова, мржње, простаклука. Један породични филм за кокице и уживање. У филму играм главну женску улогу, једну малу Каћу која главном јунаку, преваранту Боску (игра га Драган Бјелогрлић) неочекивано уђе и живот и ту се - задржи.

* ГЛAС: Радите у Позориштанцу “Пуж” Бранка Милићевића Коцкице. Какав је осјећај глумити и стварати за дјецу? Колико то Вама као глумици значи?

БРAЈОВИЋ: Одскоро играм код Бранка у представама “Снежана и браћа Грим” и у “Џиновској торти”, у којој глумим са Бранком. Мени је улазак у “Пуж” дошао као препород, јер су сва позоришта пуна неке сујете, завидљивости и оговарања, што ту није случај. Сада их осећам као своју породицу. При том учим себе неком новом жанру у глуми, а то је играње за децу, код којих не пролази ништа што није енергетски испод сто одсто. Децу не можете преварити. Позориштанце “Пуж” се по стилу игре разликује од других дечијих позоришта и лично га сматрам најквалитетнијим. Бранко тај стил зове “измотавање”, а ја сматрам да се и за то мора имати таленат. Драго ми је што га је Бранко препознао и у мени.

Планови

* ГЛAС: Радите ли на новим улогама?

БРAЈОВИЋ: Играм и у “Aтељеу 212” у мјузиклу “Коса” у режији Кокана Младеновића, а од будућих пројеката постоји неколико  “лебдећих” понуда, које до реализације не бих спомињала да не урекнем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.