Iskra Brajović: Glumačke “cake” naučila od oca

U seriji “Vojna akademija” Dejana Zečevića tumačim kadetkinju Tanju, a to je manja uloga devojke koja se u početku slepo zaljubi u kadeta Stošića, ali je to ljubavno razočarenje natera da malo zrelije gleda na život.

Rekla je ovo u intervjuu “Glasu Srpske” glumica Iskra Brajović, kćerka doajena srpskog glumišta Voje Brajovića, koja tumači jednu od uloga u seriji “Vojna akademija”, a koja se odnedavno prikazuje na RTS-u.

- Kada su mi iz produkcije javili da sam u podeli uloga serije, to me je radovalo, jer Dejana Zečevića jako cenim kao reditelja, i neke njegove filmove sam gledala i po deset i više puta. Mislim da od njega može mnogo da se nauči o savremenom pristupu filmskoj glumi i režiji. Uz to, drago mi je da sam ga upoznala i kao čoveka, jer je jako neposredan i duhovit, što je nama, mladim glumcima, dosta značilo, i bilo ohrabrujuće - rekla je Brajovićeva.

* GLAS: Koji je, po Vašem mišljenju, značaj priče koju priča serija “Vojna akademija”?

BRAJOVIĆ: Značaj je u tome što će ljudi upoznati i vezati se za sudbine nekih mladih ljudi koji su otišli da se školuju na Vojnu akademiju, koje smo upoznali i čije živote pričamo. O njima se malo zna i široj publici treba približiti i tu stranu medalje, da vojska nije samo red i disciplina, već da se i tu mogu desiti divna prijateljstva, ljubavi.

* GLAS: Igrali ste zajedno sa ocem u komičnoj operskoj predstavi “Figarova ženidba i razvod”. Kakvo je iskustvo bilo za Vas stati na scenu sa ocem i kakvu ste ulogu ostvarili u predstavi?

BRAJOVIĆ: Ta predstava se igra već četvrtu godinu i uvek je pravo uživanje igrati je i videti prepunu i treću galeriju Narodnog pozorišta. Igram Fansetu, trinaestogodišnju devojčicu, rođaku Figarove zaručnice Suzane, i sada se često šalim da ću uskoro biti duplo starija od svog lika. Nažalost, nemam direktne scene sa ocem, ali ću rad na predstavi pamtiti po dragocenim savetima koje mi je tata dao u vezi sa likom i raznim “cakama” na sceni, kojih se setim svaki put kada izađem na scenu.

* GLAS: Igrate i u filmu “Ma nije on takav”. Kakvu ste ulogu ostvarili i koji značaj nosi ova filmska priča?

BRAJOVIĆ: Taj film je sniman pre skoro pet godina, a izašao je tek prošle godine. To je trebalo da bude i moj filmski debi, mada je u međuvremenu izašla “Zona mrtvih”, tako da se sada to vodi kao drugi. Ja iskreno navijam da domaća kinematografija izbaci još sličnih filmova, jer su nam upravo takvi filmovi potrebni. To je jedna poluljubavna priča, a polutriler, u kome nema psovki, ratova, mržnje, prostakluka. Jedan porodični film za kokice i uživanje. U filmu igram glavnu žensku ulogu, jednu malu Kaću koja glavnom junaku, prevarantu Bosku (igra ga Dragan Bjelogrlić) neočekivano uđe i život i tu se - zadrži.

* GLAS: Radite u Pozorištancu “Puž” Branka Milićevića Kockice. Kakav je osjećaj glumiti i stvarati za djecu? Koliko to Vama kao glumici znači?

BRAJOVIĆ: Odskoro igram kod Branka u predstavama “Snežana i braća Grim” i u “Džinovskoj torti”, u kojoj glumim sa Brankom. Meni je ulazak u “Puž” došao kao preporod, jer su sva pozorišta puna neke sujete, zavidljivosti i ogovaranja, što tu nije slučaj. Sada ih osećam kao svoju porodicu. Pri tom učim sebe nekom novom žanru u glumi, a to je igranje za decu, kod kojih ne prolazi ništa što nije energetski ispod sto odsto. Decu ne možete prevariti. Pozorištance “Puž” se po stilu igre razlikuje od drugih dečijih pozorišta i lično ga smatram najkvalitetnijim. Branko taj stil zove “izmotavanje”, a ja smatram da se i za to mora imati talenat. Drago mi je što ga je Branko prepoznao i u meni.

Planovi

* GLAS: Radite li na novim ulogama?

BRAJOVIĆ: Igram i u “Ateljeu 212” u mjuziklu “Kosa” u režiji Kokana Mladenovića, a od budućih projekata postoji nekoliko  “lebdećih” ponuda, koje do realizacije ne bih spominjala da ne ureknem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.