Наташа Остојић за "Глас": Чувајући породицу чувате себе и свијет

На почетку наравно преиспитујете сваки корак, а онда у једном моменту схватите да је то ваше дете и да нико не зна боље од вас шта му треба. Да, то је заиста чаробно, али и захтевно. Зато је ту тата који може скоро све као и мама (смијех), а када нам зафали витамина Б, ту су баке (смијех).

Рекла је ово за "Глас Српске" позната глумица Наташа Остојић, коментаришући како се сналази у њеној највећој те најљепшој улози, а то је улога мајке, бића које је најсличније Богу, како је својевремено говорио св. владика Николај. Талентована умјетница направила је паузу у глумачкој каријери, а ових дана полако се припрема за повратак на сцену.

- Заиста сам имала срећа да сам од почетка добила подршку и била ми је сва помоћ на располагању, што мислим да је кључ у нашој причи. Вук је у мени пробудио нешто што нисам ни знала да имам, такву снагу и одлучност и гледам нас свакодневно колико заједно растемо и то ме чини бескрајно поносном и радосном - рекла је талентована глумица.

ГЛАС:  Тренутно сте на заслуженом одмору. Претпостављамо да Вас чекају пуне руке посла у Народном позоришту РС, чији сте члан ансамбла, као и оне снимајуће обавезе пред камерама. Да ли можете да нам откријете неке нове планове када је ријеч о Вашем умјетничком раду?

ОСТОЈИЋ:  Прво морам да Вас исправим. Мајке никада нису на одмору (смијех). То је пуно радно време, без боловања и годишњег одмора. Технички то што се зове породиљско одсуство у пракси значи присутност 24/7 где за узврат добијете љубав. А што се тиче каријере, паузирала сам одређени период, како у позоришту тако и пред камерама. Узгред могу вам рећи да се ускоро враћам обавезама у Народном позоришту, а у плану су и филмски пројекти и ТВ серије, чему се много радујем.

ГЛАС:  Снимали сте доста ТВ серија, филмова, као што су "Државни службеник," "Радио Милева", "Певачица, "Даница"... Али публика Вас највише памти по сјајној улози Мартинеле из серије "Феликс", која је рађена по мотивима писца Владимира Кецмановића. У серији сте играли са неким од највећих имена српског глумишта попут Данице Максимовић, Тике Станића, Петра Божовића... Бити дио такве глумачке формације сан је скоро сваког глумца. Можете ли рећи нешто више о Вашој улози и генерално о самом пројекту?

ОСТОЈИЋ:  Серија "Феликс" рађена је по мотивима романа Владимира Кецмановића, који је био и креатор серије. Сама улога за мене је један од најизазовнијих глумачких задатака које сам имала, поред спољашњег изгледа, који сам у договору са редитељима променила и прилагодила потребама серије. Морам да признам да је био велики изазов то што је мој лик влашког порекла те сам била у обавези да савладам дијалект тог краја и да учим влашке изразе. Али како је Мартинела силно желела да постане певачица, и то успешна певачица у Београду, у једној од епизода снимила сам песму инспирисану влашком магијом, али у модерном музичком жанру.

Кад је реч о самом пројекту, осим глумачког изазова, за мене је био велики корак, част и привилегија што сам три месеца имала прилику да радим и учим од колега које искрено ценим, поштујем и веома сам им захвална на свему ономе што су ми пренели у нашем заједничком раду. Поред великих глумаца које сте навели, морам да споменем Миру Бањац и Тању Бошковић, које су овој серији донеле посебну енергију.

ГЛАС:  Морамо споменути серију "Хотел Балкан" и Вашу улогу Бисере. Уједно то је Ваша прва већа улога након завршетка академије те врло добро знамо да глумци чекају дуго до неке прве озбиљније улоге. Како сте се снашли у свему томе, претпостављам да је била велика одговорност дијелити кадар са Наташом Иванчевић, Николом Пејаковићем, Чупићем... Да ли је то можда била нека врста прекретнице у Вашој каријери?

ОСТОЈИЋ:  Верујем да сви млади људи прижељкују и надају се да ће убрзо по завршетку школовања имати прилику да раде оно за шта су се школовали. И да, јесам имала среће да баш тако и буде. У тај пројекат ушла сам без имало страха и памтим га по осећају усхићености када сам ту улогу добила, јер добити прву улогу остаје заувек у сећању. Једном речју, како старије колеге тако и млађе допринеле су да носим лепе успомене са тог снимања. Жао ми је да серије можда није дошла до публике у свом пуном капацитету, али како ми волимо репризе, можда се и то промени (смијех).

ГЛАС:  Поред телевизијских серија и филмова подједнако сте успјешни и на даскама које живот значе. Направили сте неколико сјајних улога, како у досадашњем периоду тако и у оном током студентских дана. Али морамо да Вас питамо која Вам је позоришна улога највише прирасла срцу и због чега?

ОСТОЈИЋ:  Улоге у позоришту осећам и волим не по финалном производу који види публика, већ по процесу рада који сваки глумац пролази, како са партнером тако и са собом самим. Било то ускакање за један дан у представу коју никада пре нисам погледала или вишемесечни рад на тексту. И баш због тога своје улоге мерим према партнерима са којима стојим на сцени и иза сцене. Ако морам да издвојим једну од улога, нека то буде онда последња коју сам играла пре паузе у Народном позоришту, у представи "Злочин и казна". Имала сам прилику да играм уместо драге колегинице Сандре Правуљац. Ето у тој представи нисам имала прилику да прођем сав процес креирања лика, али и поред тога улога Дуње ми је веома прирасла срцу.

ГЛАС:  Студирали сте у класи Јелене Трепетове Костић, која важи за једног од највећих педагога на нашим просторима. Са Вама су студирали глумци којима се пророкује блистава каријера у свијету глуме, између осталих  Сенад Милановић, Дарко Стојић, Катарина Сарић, Леа Секулић, Милан Димић... По чему ћете памтити дане на глумачкој академији?

ОСТОЈИЋ:  Морам додати и Кристину Шиканић Каракаш, Рајка Вуковића и Димитрија Вокића, који су чинили те студентске дане незаборавним. Наша класа била је заиста веома посебна и верујем да ће свако од нас доћи до својих снова. То колико смо сви били различити, а ипак компатибилни говори и о умећу наше професорке да класу изабере. Срећа је што имате прилику да стекнете пријатеље и да са њима даље идете кроз живот, тако да се често и радо сећамо наших тренутака. Ми смо живели заједно, студирали и радили и то је оно што нас заувек веже. Јако је леп осећај када сте поред свог тог искуства добили кумства или да вам се сада бебе заједно играју или да делите ваше битне тренутке са неким са ким сте делили и битан, можда и најбитнији период сазревања.

ГЛАС:  Чему Вас је највише научила Ваша професорица глуме Јелена Трепетова Костић?

ОСТОЈИЋ Оно на чему сам јој бескрајно захвална јесте што ме је научила да нашу професију поштујем. Почевши од костима и бриге о њему до тога да нема малих улога, има само малих глумаца. И да ма колико имали проблема или брига, то остављате испред врата, а на сцену се улази само са вером, вером у задате дате околности.

ГЛАС:  Шта бисте поручили нашим читаоцима за актуелну, 2025. годину?

ОСТОЈИЋ:  Нема здравог друштва без здраве породице, јер породица је основна јединица грађе и функције свих нас. И зато чувајте, негујте и волите своју породицу и све оне за које сматрате да су део ње.

ГЛАС:  Да ли можете да нам откријете када се први пут у Вама пробудила жеља за овом врстом вокације која се зове глума и шта ју је проузроковало?

ОСТОЈИЋ: Прво беше поезија, од малих ногу моја је мама сестри и мени читала поезију, а онда нас њу и учила. То су биле праве приредбе код куће, затим сам ја пожелела и публику и то су наравно како бива биле бабе, тетке и остала родбина. А поласком у школу сазнајем за смотру рецитатора Србије "Песниче народа мог". То је јединствена манифестација где пред публиком и комисијом деца и млади говоре поезију. И тако је глума дошла као природан след ствари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.