Nataša Ostojić za "Glas": Čuvajući porodicu čuvate sebe i svijet

Na početku naravno preispitujete svaki korak, a onda u jednom momentu shvatite da je to vaše dete i da niko ne zna bolje od vas šta mu treba. Da, to je zaista čarobno, ali i zahtevno. Zato je tu tata koji može skoro sve kao i mama (smijeh), a kada nam zafali vitamina B, tu su bake (smijeh).

Rekla je ovo za "Glas Srpske" poznata glumica Nataša Ostojić, komentarišući kako se snalazi u njenoj najvećoj te najljepšoj ulozi, a to je uloga majke, bića koje je najsličnije Bogu, kako je svojevremeno govorio sv. vladika Nikolaj. Talentovana umjetnica napravila je pauzu u glumačkoj karijeri, a ovih dana polako se priprema za povratak na scenu.

- Zaista sam imala sreća da sam od početka dobila podršku i bila mi je sva pomoć na raspolaganju, što mislim da je ključ u našoj priči. Vuk je u meni probudio nešto što nisam ni znala da imam, takvu snagu i odlučnost i gledam nas svakodnevno koliko zajedno rastemo i to me čini beskrajno ponosnom i radosnom - rekla je talentovana glumica.

GLAS:  Trenutno ste na zasluženom odmoru. Pretpostavljamo da Vas čekaju pune ruke posla u Narodnom pozorištu RS, čiji ste član ansambla, kao i one snimajuće obaveze pred kamerama. Da li možete da nam otkrijete neke nove planove kada je riječ o Vašem umjetničkom radu?

OSTOJIĆ:  Prvo moram da Vas ispravim. Majke nikada nisu na odmoru (smijeh). To je puno radno vreme, bez bolovanja i godišnjeg odmora. Tehnički to što se zove porodiljsko odsustvo u praksi znači prisutnost 24/7 gde za uzvrat dobijete ljubav. A što se tiče karijere, pauzirala sam određeni period, kako u pozorištu tako i pred kamerama. Uzgred mogu vam reći da se uskoro vraćam obavezama u Narodnom pozorištu, a u planu su i filmski projekti i TV serije, čemu se mnogo radujem.

GLAS:  Snimali ste dosta TV serija, filmova, kao što su "Državni službenik," "Radio Mileva", "Pevačica, "Danica"... Ali publika Vas najviše pamti po sjajnoj ulozi Martinele iz serije "Feliks", koja je rađena po motivima pisca Vladimira Kecmanovića. U seriji ste igrali sa nekim od najvećih imena srpskog glumišta poput Danice Maksimović, Tike Stanića, Petra Božovića... Biti dio takve glumačke formacije san je skoro svakog glumca. Možete li reći nešto više o Vašoj ulozi i generalno o samom projektu?

OSTOJIĆ:  Serija "Feliks" rađena je po motivima romana Vladimira Kecmanovića, koji je bio i kreator serije. Sama uloga za mene je jedan od najizazovnijih glumačkih zadataka koje sam imala, pored spoljašnjeg izgleda, koji sam u dogovoru sa rediteljima promenila i prilagodila potrebama serije. Moram da priznam da je bio veliki izazov to što je moj lik vlaškog porekla te sam bila u obavezi da savladam dijalekt tog kraja i da učim vlaške izraze. Ali kako je Martinela silno želela da postane pevačica, i to uspešna pevačica u Beogradu, u jednoj od epizoda snimila sam pesmu inspirisanu vlaškom magijom, ali u modernom muzičkom žanru.

Kad je reč o samom projektu, osim glumačkog izazova, za mene je bio veliki korak, čast i privilegija što sam tri meseca imala priliku da radim i učim od kolega koje iskreno cenim, poštujem i veoma sam im zahvalna na svemu onome što su mi preneli u našem zajedničkom radu. Pored velikih glumaca koje ste naveli, moram da spomenem Miru Banjac i Tanju Bošković, koje su ovoj seriji donele posebnu energiju.

GLAS:  Moramo spomenuti seriju "Hotel Balkan" i Vašu ulogu Bisere. Ujedno to je Vaša prva veća uloga nakon završetka akademije te vrlo dobro znamo da glumci čekaju dugo do neke prve ozbiljnije uloge. Kako ste se snašli u svemu tome, pretpostavljam da je bila velika odgovornost dijeliti kadar sa Natašom Ivančević, Nikolom Pejakovićem, Čupićem... Da li je to možda bila neka vrsta prekretnice u Vašoj karijeri?

OSTOJIĆ:  Verujem da svi mladi ljudi priželjkuju i nadaju se da će ubrzo po završetku školovanja imati priliku da rade ono za šta su se školovali. I da, jesam imala sreće da baš tako i bude. U taj projekat ušla sam bez imalo straha i pamtim ga po osećaju ushićenosti kada sam tu ulogu dobila, jer dobiti prvu ulogu ostaje zauvek u sećanju. Jednom rečju, kako starije kolege tako i mlađe doprinele su da nosim lepe uspomene sa tog snimanja. Žao mi je da serije možda nije došla do publike u svom punom kapacitetu, ali kako mi volimo reprize, možda se i to promeni (smijeh).

GLAS:  Pored televizijskih serija i filmova podjednako ste uspješni i na daskama koje život znače. Napravili ste nekoliko sjajnih uloga, kako u dosadašnjem periodu tako i u onom tokom studentskih dana. Ali moramo da Vas pitamo koja Vam je pozorišna uloga najviše prirasla srcu i zbog čega?

OSTOJIĆ:  Uloge u pozorištu osećam i volim ne po finalnom proizvodu koji vidi publika, već po procesu rada koji svaki glumac prolazi, kako sa partnerom tako i sa sobom samim. Bilo to uskakanje za jedan dan u predstavu koju nikada pre nisam pogledala ili višemesečni rad na tekstu. I baš zbog toga svoje uloge merim prema partnerima sa kojima stojim na sceni i iza scene. Ako moram da izdvojim jednu od uloga, neka to bude onda poslednja koju sam igrala pre pauze u Narodnom pozorištu, u predstavi "Zločin i kazna". Imala sam priliku da igram umesto drage koleginice Sandre Pravuljac. Eto u toj predstavi nisam imala priliku da prođem sav proces kreiranja lika, ali i pored toga uloga Dunje mi je veoma prirasla srcu.

GLAS:  Studirali ste u klasi Jelene Trepetove Kostić, koja važi za jednog od najvećih pedagoga na našim prostorima. Sa Vama su studirali glumci kojima se prorokuje blistava karijera u svijetu glume, između ostalih  Senad Milanović, Darko Stojić, Katarina Sarić, Lea Sekulić, Milan Dimić... Po čemu ćete pamtiti dane na glumačkoj akademiji?

OSTOJIĆ:  Moram dodati i Kristinu Šikanić Karakaš, Rajka Vukovića i Dimitrija Vokića, koji su činili te studentske dane nezaboravnim. Naša klasa bila je zaista veoma posebna i verujem da će svako od nas doći do svojih snova. To koliko smo svi bili različiti, a ipak kompatibilni govori i o umeću naše profesorke da klasu izabere. Sreća je što imate priliku da steknete prijatelje i da sa njima dalje idete kroz život, tako da se često i rado sećamo naših trenutaka. Mi smo živeli zajedno, studirali i radili i to je ono što nas zauvek veže. Jako je lep osećaj kada ste pored svog tog iskustva dobili kumstva ili da vam se sada bebe zajedno igraju ili da delite vaše bitne trenutke sa nekim sa kim ste delili i bitan, možda i najbitniji period sazrevanja.

GLAS:  Čemu Vas je najviše naučila Vaša profesorica glume Jelena Trepetova Kostić?

OSTOJIĆ Ono na čemu sam joj beskrajno zahvalna jeste što me je naučila da našu profesiju poštujem. Počevši od kostima i brige o njemu do toga da nema malih uloga, ima samo malih glumaca. I da ma koliko imali problema ili briga, to ostavljate ispred vrata, a na scenu se ulazi samo sa verom, verom u zadate date okolnosti.

GLAS:  Šta biste poručili našim čitaocima za aktuelnu, 2025. godinu?

OSTOJIĆ:  Nema zdravog društva bez zdrave porodice, jer porodica je osnovna jedinica građe i funkcije svih nas. I zato čuvajte, negujte i volite svoju porodicu i sve one za koje smatrate da su deo nje.

GLAS:  Da li možete da nam otkrijete kada se prvi put u Vama probudila želja za ovom vrstom vokacije koja se zove gluma i šta ju je prouzrokovalo?

OSTOJIĆ: Prvo beše poezija, od malih nogu moja je mama sestri i meni čitala poeziju, a onda nas nju i učila. To su bile prave priredbe kod kuće, zatim sam ja poželela i publiku i to su naravno kako biva bile babe, tetke i ostala rodbina. A polaskom u školu saznajem za smotru recitatora Srbije "Pesniče naroda mog". To je jedinstvena manifestacija gde pred publikom i komisijom deca i mladi govore poeziju. I tako je gluma došla kao prirodan sled stvari.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.