Легат Мице Тодоровић: Посебна вриједност и значај Галерије "Жарко Видовић"

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – У Галерији "Жарко Видовић" у Источној Илиџи, поред различитих изложби, одржавају се и различите књижевне вечери и промоције, те друга културна збивања.

Ова установа постала је мјесто сусрета умјетника и поштовалаца културе, чувајући дух традиције и савременог стваралаштва.

Свјетски стандарди у Источној Илиџи

Галерију су 2024. године свечано отворили начелник Општине Источна Илиџа Маринко Божовић и књижевник Матија Бећковић, који је том приликом рекао да се радује што је у Источној Илиџи лијепим поводом. Више од њега би се, како каже, овом догађају радовали само Жарко Видовић и Милева Мица Тодоровић.

-Овој велелепној галерији би се заиста радовали. Знам да се Жарко, мој комшија из Београда, овоме није надао", рекао је Бећковић. Како је том приликом истакао, остаје само да се поклонимо и "скинемо капу", не само онима по којим Галерија носи име и чије слике нуди, него и чињеници да је оваква галерија направљена у Источном Сарајеву. "Оваквој галерији не би било мане да је на Монмартру или Менхетну", истакао је Бећковић.

Изворни артефакти и архивско богатство

Говорећи о легату Мице Тодоровић, Маринко Божовић је истакао да су посебно поносни што се тај легат налази у овој галерији и Источној Илиџи, те да је ријеч о непроцјењивој културној и умјетничкој вриједности која Источној Илиџи и Републици Српској даје посебан печат. Академик Миливоје Унковић рекао је да је легат Мице Тодоровић проширен и обогаћен са доста артефаката у односу на почетак када је отворен.

-Ту је штафелај који је Едо Нуманкадић, колега, поклонио. Ријеч је о оригиналном штафелају на коме је Мица Тодоровић сликала, радила. Ту је пуно писама, документације, једно богатство архиве гдје ће заиста неки од историчара умјетности који буде имао воље и времена да се бави дјелом Мице Тодоровић имати на располагању богату архиву из које много тога може сазнати од њених студентских дана у Загребу на Академији, преко логора, преко професорског рада у Школи примијењених умјетности до њених пензионерских дана. Један богат и садржајан живот какав је имала Мица Тодоровић, рекао је Унковић.

Историјски контекст и европски путеви

Познати академик је напоменуо да Галерија "Жарко Видовић" располаже са легатом Мице Тодоровић и да посебан печат Источном Сарајеву и Републици Српској даје изложба "Српско сликарство почетком 20. вијека".

"Када гледамо историјски контекст и све што се дешавало на нашим просторима у средњем и другим вијековима, ми имамо дјела која су равна ренесансним мајсторима. Ту су фреске које су настале прије Ђотових (Giotto) у нашим манастирима, а које су у умјетничком смислу много боље и много значајније. Оне су већ забиљежене у историји умјетности", објаснио је Унковић.

Он је додао да смо ми имали те несрећне паузе ратних и разних збивања, те просторних деструкција, па су се дешавале и паузе у стваралаштву.

-Почетак 20. вијека је сплет срећних околности који је дао спој толике даровитости и жеље. Не треба заборавити да то нису дјеца са асфалта, него дјеца са руралних простора са пуно дара, али без икаквих предрасуда из наших села одлазе у Беч, Минхен, у Краков, Париз ... и равноправно са другом дјецом из Европе стасају и боре се", констатовао је Унковић.

Трагичне судбине и свјетски домети

Унковић је напоменуо да су многи од њих имали недаће, попут Бранка Радуловића који је кренуо да студира када су почели балкански ратови, те се прикључио као добровољац и прекинуо студиј.

"Кад се заврше балкански ратови поново упише студиј и крене велики рат и Први свјетски рат и тако даље... Неки су завршили у логорима, а многи су и страдали попут Слободана Шпире Боцарића који је један од сјајних људи који је завршио у Шарановој јами као и други", напоменуо је Унковић, поручивши да културу треба посматрати у једном ширем контексту.

-Захваљујући колекционарима доживио сам тај простор као јединствени културолошки простор јер једном народу, без обзира на границе, треба знати да култура пулсира и преко разних административних граница и баријера. То је била генерација која је утрла пут овим великанима гдје је била цијела једна плејада умјетника попут Дада Ђурића, Љубе Поповића, Миће Поповића, Величковића... Ту је и једна велика Надежда Петровић која окупља значајна имена. Ове глобалистичке концепције сада које говоре о Европи морају да знају да ми нигдје нисмо мрднули из Европе. Колијевка Европе је стара грчка култура гдје су ударени темељи демократији, парламентаризму, филозофији... и ми смо им најближи, па да смо најглупљи нешто би примили од тога, прије него они горе на сјеверу. Европа би дакле морала поново да се врати европским вриједностима", закључио је Унковић.

Заслуге за остварење пројекта

Директор ЈУ Центра за културу и информисање Источна Илиџа, Божидар Новаковић, рекао је да је легат рад академика Унковића и Миљана Попића, односно Програмског савјета и сарадника који су радили на томе протеклих година.

Морамо се захвалити јер највише је ту рада и заслуга професора Унковића који је захваљујући својим контактима које има тридесет-четрдесет година успио да дође до свих тих експоната за легат Мице Тодоровић", рекао је Новаковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.