Драган Проле за "Глас": Прича и емоција важније од техничког савршенства

Тридесет клупских изложби представља не само значајан временски континуитет, већ и својеврсну хронику развоја фотографске мисли у Бањалуци. Када се упореде прве изложбе са данашњом поставком од 124 фотографије, јасно се уочава колико се стваралачки идентитет чланова клуба развијао, сазријевао и обогаћивао.

Рекао је ово за "Глас Српске" познати бањалучки фотограф, мајстор уметничке фотографије АУФБиХ и носилац престижних међународних звања Драган Проле, коментаришући тридесету по реду изложбу фотографија Универзитетског фото-кино клуба Бањалука, која је 26. јуна отворена у изложбеном салону Банског двора Културног центра у Бањалуци.

Додао је да се приступ фотографији током година развијао од почетног савладавања технике и документарног израза ка савременим визуелним језицима и сложенијим умјетничким концептима.

- У почецима је тежиште, сасвим природно, било на овладавању фотографском техником, трагању за властитим изразом и изградњи темеља клупског рада. Током година, како су се мијењале генерације аутора, технолошке могућности и умјетнички токови, мијењао се и сам приступ фотографији. Од претежно документарног и класичног фотографског израза аутори су постепено ширили своје интересовање према различитим жанровима, савременим визуелним језицима и све сложенијим ауторским концептима - рекао је Проле.

ГЛАС: Како је изгледао процес селекције за ову јубиларну изложбу? Колико је било тешко међу хиљадама снимљених кадрова изабрати управо ове 124 фотографије, које ће чинити кохерентну цјелину у Банском двору?

ПРОЛЕ: Процес селекције за овакву јубиларну изложбу свакако није био нимало једноставан. Када иза себе имате три деценије постојања, велики број активних аутора и хиљаде насталих фотографија, избор свести на 124 рада представља истовремено и привилегију и велики изазов. Основни циљ није био само изабрати технички најбоље или најнаграђиваније фотографије, већ створити изложбу која ће као цјелина вјеродостојно представити дух, разноврсност и стваралачки континуитет Универзитетског фото-кино клуба Бањалука. Због тога се водило рачуна о више критеријума: умјетничком квалитету радова, ауторској аутентичности, тематској разноврсности, као и о томе да свака генерација и сваки препознатљиви ауторски приступ добију своје мјесто у поставци.

Наравно свака селекција подразумијева и тешке одлуке. Многе врло квалитетне фотографије, нажалост, нису могле бити уврштене, не зато што нису заслуживале, већ зато што је простор изложбе ограничен, а жеља је била да поставка у Банском двору функционише као кохерентна визуелна прича, а не само као збир појединачно успјешних радова.

Посјетиоци ће зато у Банском двору имати прилику да виде не само појединачне фотографије, већ и једну велику, заједничку причу о људима, времену и умјетности коју клуб ствара већ три деценије.

ГЛАС: На овој изложби учествују чак 32 аутора, што је озбиљан број за било који фото-клуб. Ко су заправо ти људи, да ли су то углавном искусна, препознатљива имена бањалучке фотографије или има и нових, младих снага чије ће радове публика тек открити?

ПРОЛЕ: Присуство 32 аутора на једној клупској изложби заиста представља импресиван број и најбољи је показатељ виталности и стваралачке снаге Универзитетског фото-кино клуба Бањалука. Оно што ову изложбу чини посебно занимљивом јесте чињеница да она окупља различите генерације фотографа, различита искуства и различите ауторске сензибилитете.

Међу излагачима се налазе аутори чија су имена већ дуго препознатљива, не само на бањалучкој, већ и на регионалној и међународној фотографској сцени. Ријеч је о фотографима који су својим радом, наградама и изложбама оставили дубок траг у историји клуба и значајно допринијели његовом угледу. Посебно је значајно присуство жена аутора, које дају снажан допринос разноврсности стваралачких поетика. Истовремено, ова изложба пружа простор и новим, млађим ауторима, који тек граде свој фотографски израз и чије ће радове публика можда први пут имати прилику да види. Управо у том сусрету искуства и младости лежи једна од највећих вриједности клуба. Старије генерације преносе знање и искуство, док млади аутори уносе нову енергију, свјежину и другачије погледе на савремену фотографију. Зато ова изложба није само пресјек актуелног стваралаштва чланова клуба, већ и својеврсни дијалог генерација. Она показује континуитет рада, али и чињеницу да Универзитетски фото-кино клуб Бањалука није само чувар богате традиције, већ и мјесто на којем непрестано настају нова ауторска имена и нове фотографске приче. Управо тај спој искуства и младости даје посебну снагу и обезбјеђује да клуб са оптимизмом гледа у будућност.

ГЛАС: Клуб је препознатљив по изузетним међународним успјесима, укључујући бројне златне, сребрне и бронзане ФИАП плакете. Шта је "тајни састојак" који издваја бањалучку школу фотографије и чини је цијењеном код публике и струке?

ПРОЛЕ: Препознатљива школа фотографије никада није почивала искључиво на техничком савршенству. Посебност бањалучке школе фотографије чини настојање да фотографија буде више од добре композиције и исправне експозиције, да носи причу, емоцију и лични печат аутора. Управо та аутентичност препозната је и цијењена како код публике, тако и код стручних жирија широм свијета. Истрајавали смо и живимо на основним постулатима фотографије, посебно његујући фотографију на папиру. Организацијом великог броја изложби, клупских, националних и међународних, највишег ранга, клуб је изградио и одњеговао публику са израженим сензибилитетом за фотографију. Систематска анализа фотографија и развијен критички приступ додатно су подигли квалитет ауторског израза, док отворена, стимулативна атмосфера у клубу остаје један од кључних темеља његовог дугорочног успјеха и препознатљивости.

Ми смо једини клуб у Европи који је за све своје изложбе, у организацији Међународне федерације за фотографску умјетност ФИАП, добио неку од њихових плакета. Разговори о фотографији, размјена мишљења, међусобне критике и стална тежња ка усавршавању омогућили су ауторима да непрестано помјерају властите границе. У таквом окружењу настајала су дјела, која су, иако дубоко укоријењена у локални амбијент и искуство, посједовала универзалну умјетничку вриједност.

ГЛАС: Са друге стране трајање од три деценије је импресиван број за било коју културну установу, али оно што се не види из угла нас лаика јесте начин на који је то постигнуто.

ПРОЛЕ: Три деценије постојања представљају изузетан успјех за сваку културну институцију, а посебно за једно удружење које почива на ентузијазму и добровољном раду својих чланова. Иако се са стране најчешће виде изложбе, награде и успјеси, иза сваког од тих достигнућа стоје године преданог рада, одрицања и несебичног залагања бројних појединаца. Опстанак Универзитетског фото-кино клуба Бањалука није био резултат случајности, већ истрајности људи који су вјеровали у значај фотографије и културе.

ГЛАС: Колико је требало труда, залагања, стрпљења и компромиса да Фото-кино клуб Бањалука опстане?

ПРОЛЕ: Било је потребно много труда да се одржи континуитет рада, организују изложбе, окупе нове генерације аутора и сачува дух заједништва. Уз ентузијазам било је неопходно и стрпљење у превазилажењу бројних организационих, финансијских и друштвених изазова. Континуирано присуство аутора у конкуренцији на домаћој и међународној сцени позиционирало је наш клуб у сам врх клубова у Европи. Једнако важни били су и компромиси. Клуб је током година окупљао ауторе различитих генерација, естетика и погледа на фотографију. Управо способност да различитости буду прихваћене као богатство, а не као препрека, омогућила је да клуб опстане и развија се. Захваљујући међусобном уважавању, дијалогу и заједничкој љубави према фотографији, Универзитетски фото-кино клуб Бањалука успио је да сачува свој идентитет и наставио је да траје.

ГЛАС: Фотографија има јединствену моћ да "заустави вријеме". Зашто је она тако важан начин изражавања у односу на друге умјетности и како је окупила све умјетнике који су оставили свој траг у историји Фото-клуба?

ПРОЛЕ: Фотографија посједује јединствену моћ да заустави тренутак и сачува га од заборава. За разлику од многих других умјетности које стварају властити свијет, фотографија биљежи стварност онакву каква јесте, претварајући пролазни трен у трајно свједочанство времена. Она не само да документује људе, догађаје и просторе, већ преноси емоције, атмосферу и лични поглед аутора на свијет који га окружује.

Управо у томе лежи њена посебна вриједност, фотографија спаја документарно и умјетничко, истину и интерпретацију, техничко знање и креативну слободу. Остали смо вјерни основној дефиницији фотографије: Фотографија је цртање и писање свјетлом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.