Давор Стрика: Чувајући прошлост, стварамо будућност

Музеј Републике Српске, са својом 95-годишњом традицијом, представља једну од најзначајнијих културних институција у региону. Његов развојни пут је одраз бурне историје простора на којем се налази, али и свједочанство отпора културе пред политичким и друштвеним промјенама.

Рекао је ово за "Глас Српске" Давор Стрика, директор Музеја Републике Српске, коментаришући кључне карактеристике постојања и развоја институције, на чијем је челу, а која је од свог оснивања 1930. године, мијењала неколико пута име и надживјела неколико држава и политичких система, али је постојано чувала прошлост и дјеловала као жива институција окренута према будућности.

- Основан као Музеј Врбаске бановине 1930. године у времену Краљевине Југославије, музеј је првобитно био замишљен као регионални културни центар који ће прикупљати, чувати и изложити предмете од значаја за Врбаску бановину. То је био период интензивног институционалног развоја и европске оријентације. Потом, настају промјене у току и након Другог свјетског рата. Након завршетка рата и оснивања СФРЈ, музеј мијења свој статус и структуру, прилагођавајући се новим идеолошким и научним принципима. Постаје важан дио у културно-образовном систему, са фокусом на народно ослобођење, радничку борбу и социјалистичке вриједности. Период након распада Југославије је период оснивања Републике Српске и музеј добија нови идентитет и ново име - Музеј Републике Српске. Ова трансформација одражава нову државотворну реалност и потребу очувања идентитета, културне баштине и историјског насљеђа српског народа у БиХ. У протекле двије деценије, музеј улаже значајне напоре у модернизацију, дигитализацију збирки, обнову сталне поставке, као и унапређење комуникације са публиком, посебно кроз едукативне програме, тематске изложбе и сарадњу са домаћим и међународним институцијама, додао је Стрика.

ГЛАС: Шта је то што данашња музејска поставка нуди посјетиоцима којих је све више, како домаћих, тако и страних, што никако није занемариво у тренутку када су пред Републиком Српском и њеним историјским и културним идентитетом бројни изазови?

СТРИКА: Одлично питање, јер оно суштински дира у саму мисију Музеја Републике Српске у савременом тренутку када културни и историјски идентитети нису само питање науке, већ и политике, очувања насљеђа и представљања у свијету. Стална поставка музеја обухвата више хронолошких и тематских цјелина, од праисторије, преко антике и средњег вијека, до савремене историје. Посјетиоци могу да виде артефакте који свједоче о миленијумима живота, стваралаштва и борбе на овим просторима. Музеј нуди садржаје који не само да информишу, већ и афирмишу идентитет српског народа у БиХ. Поставке везане за НОБ, стварање Републике Српске, традиционалну културу и вјерско насљеђе имају снажан едукативни и емоционални потенцијал. Јединствени предмети, од римских артефаката до старих ношњи, алата, накита и сакралних објеката пружају дубље разумијевање културне разноликости и историјских утицаја на простору Републике Српске. Савремени приступи у презентацији садржаја, мултимедијални алати, анимиране реконструкције историјских догађаја, аудио-водичи на више језика чине музеј интересантним и приступачним широј публици, укључујући млађе генерације и стране туристе. У времену када се културни и историјски наративи често доводе у питање или једнострано тумаче, Музеј Републике Српске постаје чувар истине и аутентичног насљеђа, простор знања, а не наметнуте идеологије. Пораст броја посјетилаца, како домаћих, тако и страних, говори да јавност препознаје музеј као релевантну институцију. То је потврда да музеј нуди квалитетан и привлачан садржај, успјешно комуницира са различитим публикама и игра значајну улогу у туризму, културној дипломатији и образовању. Музеј Републике Српске данас није само мјесто чувања предмета из прошлости, он је активни учесник у изградњи свијести, у одбрани идентитета и у креирању културне будућности. У томе и јесте његова снага, нарочито у временима изазова.

ГЛАС: Генерално, свијет потресају тектонске промјене у друштвеном, политичком и технолошком погледу, чије се посљедице осјећају у свим сегментима људске цивилизације. Ново вријеме доноси и нове изазове пред институцијама културе, посебно музејским? Како се прилагодити и у којем смјеру усмјерити културну политику?

СТРИКА: Тектонске промјене у друштву, технологији и политици, попут дигиталне револуције, глобализације, миграција, културних конфликата и идеолошких поларизација директно утичу на начин на који људи перципирају културу, историју и насљеђе. Музеји више нису само "тихи свједоци прошлости", већ живи актери у обликовању јавне свијести. Музеји морају да прате технолошке трендове или ризикују да остану маргинализовани. Рјешење је развој виртуелне изложбе, успостављање онлајн збирке, коришћење АР/ВР технологије за унапређење искуства посјетилаца, присутност на друштвеним мрежама, не само ради промоције, већ и као платформа за едукацију. Музеји морају да комуницирају језиком савременог човјека - визуелно, кратко, интерактивно, али и да задрже стручност, вјеродостојност и аутономију. Култура не смије бити изолована – она мора бити укључена у школске програме, јавне расправе и медије, а културне установе морају имати слободу у стручном раду, уз подршку државе. Будућност музеја, као и културе уопште, не лежи само у чувању прошлости, већ у активном обликовању садашњости. 

ГЛАС: Која су дешавања у првом дијелу ове године и генерално у периоду откако сте Ви на челу ове установе привукла већу пажњу посјетилаца?

СТРИКА: Од када сам на челу Музеја Републике Српске, водећа идеја ми је била да музеј постане отворен, жив и релевантан простор, не само за стручну јавност, већ и за ширу публику, домаћу и страну. Управо кроз пажљиво планирана дешавања у првом дијелу ове године, успјели смо да тај циљ почнемо конкретно остваривати. Успјешно смо организовали више тематских изложби, те угостили бројне изложбе гостујућих музеја и умјетника из региона, што је допринијело разноврсности понуде. Ребрендирали смо визуелни наступ музеја – од модернијег изгледа веб сајта који ће ускоро угледати свјетло дана, активирали присуство на друштвеним мрежама и публиковали нови водич кроз сталну поставку. Уласком у систем фискализације, забиљежили смо значајан пораст посјета, порастао је број организованих посјета школа и туристичких група, а Музеј је постао препознатљивији у медијима и у јавном дискурсу, као активан и савремен културни актер. Желимо да Музеј Републике Српске буде мјесто у којем прошлост живи, а култура говори језиком садашњости. Управо зато пажљиво бирамо теме, отварамо се према публици и стално унапређујемо своју улогу у друштву..

ГЛАС: Музеј Републике Српске је остварио јако добру сарадњу, прије свега са Народним музејем Србије, али и са другим музејским установама. Шта је то што може понудити Музеј РС другима и шта он може научити од других музеја са којима сарађујете?

СТРИКА: Музеј Републике Српске, као најзначајнија музејска установа у Републици Српској, у посљедњих неколико година све више дјелује не само као чувар културног и историјског насљеђа, већ и као активан партнер у регионалним и међународним сарадњама. Управо сарадња са Народним музејом Србије и другим сродним институцијама показала је колики потенцијал имају заједнички пројекти, не само у размјени изложби, већ и у размјени знања, искустава и стручних ресурса. Музеј Републике Српске може понудити другима богат и вриједан фонд, специфичан културно-историјски контекст, искуство у раду са различитом публиком, док од других музеја можемо да усвојимо музеолошке и конзерваторске праксе, дигитализацију и мултимедију, менаџмент и културну дипломатију, као и мрежу контаката и приступ међународним пројектима. Захваљујући партнерствима, Музеј РС добија приступ мрежама које отварају врата за учешће у регионалним и европским програмима. Сарадња није само формалност, она је начин да се музеји обострано обогате, размијене перспективе и заједно афирмишу заједничко културно насљеђе, али и очувају посебности и идентитете сваког народа. Сарадња са институцијама културе из Србије нам је од изузетног значаја и на томе ћемо наставити да радимо и у времену које долази.

ГЛАС: Горући проблем је нажалост остао исти у дужем периоду рада Музеја РС, а то су неусловне просторије у којима се музеј налази. Да ли постоји помак на том пољу и шта је све потребно да би се он ријешио, постављамо то питање прије свега, јер није далеко ни јубилеј 100 година, који би свакако требало  да се обиљежи у адекватнијем простору?

СТРИКА: Апсолутно сте у праву, питање простора је једно од најважнијих, најтежих и најдуговјечнијих проблема с којим се Музеј Републике Српске суочава и то не само у контексту свакодневног функционисања, већ и у симболичком смислу, јер институција која баштини више миленијума историје, заслужује простор достојан те улоге. Зграда у којој се музеј налази је функционално и технички одавно превазиђена: недостаје адекватан изложбени простор, депои су ограничени, нема централне климатизације у свим салама, а технички услови за чување највреднијих експоната нису у складу са савременим стандардима. Услови отежавају и реализацију већих и савремено дизајнираних изложби, али и пријем већег броја посјетилаца, посебно током масовних манифестација. Па ипак, у протеклом периоду остварени су извјесни помаци, постоји воља и опредијељеност институција Републике Српске да се иде у правцу изградње новог, намјенски прављеног објекта за потребе Музеја Републике Српске. Сматрамо да нова зграда Музеја треба да симболизује атрибуте државности Републике Српске, те да буде монументалног карактера. Јавност и медији све више препознају ово питање као приоритетно, што је важно за стварање друштвеног консензуса. Нова зграда би омогућила представљање наше културе на најбољи могући начин. Повећало би то и број туриста, као и људи који би нас на тај начин боље упознали. Република Српска би путем културе могла да исприча своју причу, о вјековном присуству наше цивилизације на овим просторима, тешкој и страдалничкој борби за слободу, као и истину о Одбрамбено-отаџбинском рату. Чињеница је да су музеји прва мјеста која туристи посјећују приликом доласка у неки град. Година 2030. биће вијек постојања Музеја Републике Српске и тај датум треба поставити као јаван, јасан и достижан циљ за отварање новог или обновљеног музејског простора. Такав потез не би био само техничко унапређење, већ и јак културно-политички сигнал да Република Српска цијени, чува и инвестира у своју културу и идентитет. Музеј Републике Српске живи и ради у оквиру постојећих услова, али његов потенцијал далеко надмашује зидове у којима се тренутно налази. Вријеме је да се тај потенцијал ослободи.

ПРОГРАМИ

ГЛАС: Осим изложби примјетно је да Музеј Републике Српске све чешће организује предавања на конкретне теме, подржава излазак одређених историјских дјела, организује манифестације попут "Ноћи музеја", фото-изложби и других догађајa…?

СТРИКА: Све више је очигледно да Музеј Републике Српске више није само мјесто гдје се пасивно гледају експонати, већ се претвара у динамичан културни центар у којем се редовно одвијају разноврсне пратеће активности. И управо те активности - предавања, промоције, тематске вечери, "Ноћ музеја", фото-изложбе и сличне манифестације имају све већу улогу у повезивању музеја са публиком. Публика жели културне садржаје, али жели и простор за дијалог, размјену идеја, упознавање и повезивање. Музеј више није само "огледало прошлости", већ и активан учесник савременог културног живота. Зато је наш циљ да наставимо развијати ове програме као саставни дио музејске понуде, а не само као додатак. Пратеће активности нису споредна ствар, оне су постале кључни канал комуникације са публиком. Захваљујући њима, Музеј Републике Српске се све више препознаје као отворена, савремена и жива институција. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.