На подручју Добоја евидентирано пет вршњачких насиља

Из Полицијске управе Добој речено је Срни да је од наведеног броја јадан случај евидентиран у Добоју. 

Директор Економске школе у Добоју Тијана Васиљевић Стокић рекла је новинарима да је вршњачко насиље све мање табу-тема, захваљујући бројним едукацијама и радионицама намијењеним ученицима у школама. 

"Покушавамо да развијемо свијест нашим ученицима да нам се отворе и да будемо партнери, а исто тако прилазимо и родитељима за сарадњу, јер школа без родитеља не може да функционише у том домену", изјавила је Васиљевић Стокић и навела да су облици вршњачког насиља спорадично евидентирани и у овој школи. 

Према њеним ријечима, када се деси вршњачко насиље стручна служба школе заједно са директором и разредним старјешином обавјештава родитеље и све чланове мултисекторског тима, након чега се поступа према утврђеном протоколу. 

Психолог у овој школи Лука Ристић појаснио је да протокол о вршњачком насиљу представља документ који сензибилише све запослене у школи који се баве правима дјетета. 

"Интервенишемо на начин да збринемо жртву коју заједно са родитељима упознамо са њиховим правима. О томе упознајемо надлежну службу Центра за социјални рад, а код тежих случајева вршњачког насилничког понашања пријављује се и примарној здравственој заштити и тужилаштву, уколико је то потребно", изјавио је Ристић. 

Ристић је навео да се у школи доста активности спроводи у циљу да дјеца препознају вршњачко насиље и да знају како да реагују и пријаве, те да се захваљујући томе ученици све више самоиницијативно обраћају психологу или предметном професору. 

Он као доминанантан облик издваја електронско вршњачко насиље, односно суптилно насиље преко друштвених мрежа које остављају дугорочне посљедице, док су физичка насиља сведена на минимум. 

Психолог у Центру за заштиту менталног здравља добојског Дома здравља Младенка Милановић навела је да је, на иницијативу Пегагошког завода и Друштва психолога Републике Српске, и у наставу уврштен и програм "Брига за дјецу је наша заједничка одговорност и обавеза", који служи за откривање дјеце под ризиком у школама. 

Она је појаснила да су у оквиру тог програма оформљени мултисекторски тимови, којима је циљ да се вршњачко насиље смањи, односно превенира његов настанак, а којег чине представници школа, полиције, здравствене установе и центра за социјални рад. 

Милановићева је за вршњачко насиље рекла да има за циљ да повреди особу и да дуго траје, те да се појављује као физичко насиље, вербално насиље, друштвено искључење, те електронско или сајбер насиље. 

"Насилна дјеца се брзо препознају, док, нажалост, дјеца која су изложена насиљу углавном дуже трпе из страха да не кажу за насиље јер се плаше да ће бити додатно изложена", навела је Милановићева. 

Она упозорава да, уколико се насиље не препозна на вријеме, остају дугорочне посљедице по жртву, која се манифестују од избјегавајућих понашања попут одбијања одласка у школу, самоповређивања, депресије и анксиозности, или се временом жртва претвори у насилника. 

Технике и терапије на подизању самопоуздања жртве вршњачког насиља су дуг процес у којем велику важност има и социјални миље дјетета. 

"Нажалост, има родитеља који не прихватају да је њихово дијете насилник него то упорно негирају и тако охрабрују своје дијете на насилни поступак", рекла је Милановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.