Док се губици гомилају: Влада планира 135 милиона КМ субвенција „Жељезницама“

БАЊАЛУКА - Надлежни у Влади Републике Српске већ су израдили пројекције трошкова за субвенције за идућу годину, а највећу финансијску инјекцију из буџета међу јавним предузећима добиће "Жељезнице Републике Српске" (ЖРС).

У Документу оквирног буџета Републике Српске, који обухвата идући трогодишњи период, наведено је да ће пројектовани расходи по основу субвенција износити 279,4 милиона КМ годишње.

- Најзначајнији дио средстава за субвенције усмјерен је на подршку пољопривреди и шумарству, финансирање "Жељезница Републике Српске", субвенционисање каматних стопа за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова, као и на подстицаје за повећање плата радника – наведено је у документу који је израдило Министарство финансија РС.

Када је ријеч о субвенцијама за "Жељезнице", у истом документу стоји да су оне намијењене за суфинансирање жељезничког путничког саобраћаја и финансирање жељезничке инфраструктуре. За ове намјене предвиђено је издвајање од 45 милиона КМ годишње у наредном средњорочном периоду.

Ово јавно предузеће ће тако у идуће три године из буџета Српске добити чак 135 милиона марака новца пореских обвезника, иако је менаџмент у истом периоду пројектовао значајне губитке.
У Плану пословања "Жељезница" наведено је да ће предузеће ову годину завршити са губитком од 20,09 милиона КМ. Идуће године минус би требало да порасте на 27,94 милиона КМ, док је у 2028. години планиран губитак од 27,41 милион КМ.

Поред "Жељезница", субвенције из буџета Српске добијају и друга јавна предузећа, међу којима су "Аеродроми" и "Поште Српске".

Економски аналитичари упозоравају да ће давање милионских субвенција јавним предузећима у Српској та предузећа и даље држати у неизвјесној ситуацији.

- То није рјешење. Рјешење је професионализација и ангажовање нестраначких, квалитетних људи из струке који ће добити конкретне задатке и високе плате да спасавају јавна предузећа. Ово што је до сада рађено било је све осим паметног, доброг и успјешног управљања. Ако менаџери било које фирме, небитно да ли је она државна или приватна, праве губитке, они нису заслужили да ту остану - казао је за "Глас" економиста Зоран Павловић.

Он истиче да они који су довели јавна предузећа у милионске губитке морају да одговарају.

-  Овдје нико не одговара. Једино рјешење за јавна предузећа није субвенционисање из буџета да не би отишла у стечај, већ израда програма реструктурирања како би та предузећа постала позитивна или у најмању руку на нули, те способна да враћају дугове. За такве програме и пројекте треба дати субвенцију - поручио је Павловић и поновио да је једини спас за јавна предузећа потпуна деполитизација, професионализација и довођење стручних консултаната који ће креирати нове развојне програме.

Наводи и да је стратегија развоја "Аеродрома" написана још прије 20 година.

-  То је коштало, али ту стратегију нико није прочитао. У њој је дефинисано да "Аеродроми" треба да се припреме за карго транспорт робе јер се знало и очекивало да ће се Бањалука преко Градишке повезати са аутопутем Загреб - Београд. Ништа није урађено - рекао је Павловић, закључивши да су овакве субвенције "само бацање пара у рупу које неће ничему допринијети".

Са друге стране, у Документу оквирног буџета, у дијелу посвећеном реформи јавних предузећа, надлежни у Влади Српске наводе да је та реформа један од кључних приоритета.

-  Јавна предузећа представљају значајан извор фискалних ризика, како на страни буџетских прихода тако и на страни расхода. Одрживост, ефикасност и профитабилност јавних предузећа директно утичу на приходе буџета, односно на износ који уплаћују у буџет или на увећање расхода због њихове неликвидности и повећане потребе за издвајањима кроз субвенције – наведено је у документу. 

ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА 

У Документу оквирног буџета Републике Српске стоји и да је у периоду 2027-2029. година предвиђено да износ субвенција за подстицај развоја пољопривреде и села буде 180,0 милиона КМ годишње.

- За субвенције на име подстицаја за повећање плата радника планирано је издвајање у износу од 18 милиона КМ годишње - наведено је у поменутом документу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.