Домаћи мљекари губе стрпљење, најављују радикалне мјере

БАЊАЛУКА - Домаћи произвођачи млијека, суочени са падом откупних цијена, растом трошкова и све већим притиском увозних производа, траже од надлежних институција БиХ хитне мјере заштите, запријетивши новим протестима и блокадама увоза млијека, млијечних производа и меса уколико њихови захтјеви не буду испуњени.

О заједничким захтјевима и наредним корацима разговарали су јуче представници удружења пољопривредних произвођача из Републике Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта. У фокусу разговора била је заштита домаће производње од прекомјерног увоза, а повод за састанак било је и незадовољство одговором Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, које је одбило да на основу достављене документације одобри хитне заштитне мјере на увоз млијека и млијечних прерађевина.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара РС Милорад Арсенић рекао је за "Глас“ да су на састанку разматрана питања из надлежности заједничких институција БиХ, с обзиром на то да се односе на тржиште цијеле земље. Он сматра да је Министарство требало да понуди аргументе којима би оспорило наводе произвођача, умјесто што је од њих затражило додатне анализе.

- Ми смо доказали да је увоз повећан и да постоји основ да се размотре заштитне мјере. Очекивали смо да они нама образложе због чега наши захтјеви нису оправдани, а не да нама дају домаћи задатак да нешто рачунамо. Нама требају рјешења - поручио је Арсенић.

Он је упозорио да поједини произвођачи у Српској за литар млијека добијају свега 60 фенинга, што није довољно за одрживо пословање.

- Када је откупна цијена 60 фенинга, а литар горива близу четири марке, сваки произвођач мора се запитати има ли смисла да настави да се бави овим послом. Таква рачуница дугорочно не може опстати и нешто се мора промијенити - рекао је Арсенић.

Према његовим ријечима, положај произвођача у ФБиХ нешто је повољнији због подршке са више нивоа власти, али се мљекари у оба ентитета суочавају са истим проблемима на тржишту.

- У појединим дијеловима ФБиХ произвођачи добијају подршку са федералног, кантоналног и локалног нивоа, која некада достигне или премаши оно што добију од мљекаре. То довољно говори о положају примарне производње и о томе колико је важно да институције препознају проблем - казао је Арсенић.

Предсједник Удружења произвођача млијека "Мљекари Тузланског кантона" Елдин Глибановић истакао је да ће искористити и посљедњи атом снаге да кроз разговоре дођу до рјешења. 

- Радикалне мјере оставили смо за крај, али ако наши захтјеви не буду испуњени, разматраћемо и такве потезе. Не говоримо о потпуним блокадама саобраћаја, већ о могућим циљаним блокадама транспорта и улаза у земљу када је ријеч о млијеку, млијечним производима, али и месу - рекао је Глибановић.

Он је најавио да ће удружења затражити састанак са представницима Спољнотрговинске коморе БиХ, на којем ће заједнички представити проблеме произвођача и захтјеве према надлежним институцијама.
Један од закључака односи се и на измјене прописа о заштитним мјерама, као и на иницијативу према Управи за индиректно опорезивање БиХ да се смањи или уведе нулта стопа ПДВ-а на поједине репроматеријале који се користе у пољопривредној производњи. Циљ је да се помогне малим произвођачима, посебно онима који имају од пет до десет грла и нису у систему ПДВ-а.

Мљекари ће, како је навео Глибановић, инсистирати и на стварању услова за извоз црвеног меса из БиХ на тржиште Европске уније најкасније од 1. јануара 2027. године.

Говорећи о тешком положају произвођача, Глибановић је упозорио да откупне цијене млијека, које се крећу од око 50 фенинга за мање до 80 фенинга за веће произвођаче, не покривају стварне трошкове производње.

- Литар млијека произведеног на нашим фармама кошта више од једне марке. Највише користимо дизел, тако да за литар нафте произвођач мора дати седам литара млијека. За орање једног хектара потребно нам је око 50 литара дизела, па није тешко разумјети у каквој се ситуацији налазимо – истакао је Глибановић.

АНАЛИЗА

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ одбило је да на основу достављене документације одобри хитне заштитне мјере на увоз млијека и млијечних прерађевина, наводећи да тренутно нема довољно података за утврђивање испуњености законских услова. У одговору је појашњено да је за процјену прекомјерног увоза и настале штете потребно анализирати период од три до четири године, док су мљекари доставили податке за 2025. и првих осам мјесеци 2026. године. Затражено је и прецизније разврставање података према тарифним ознакама, као и допуна захтјева путем надлежних ентитетских институција. Мљекари су тражили увођење прелевмана од 0,38 до 3,19 КМ по килограму, зависно од категорије производа, те количинских ограничења кроз царинске квоте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.