Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Домаћа текстилна и обућарска индустрија све теже одолијева јефтиној страној роби, мањку радне снаге и паду наруџби, због чега произвођачи смањују производњу и број запослених, упозоравајући да би без снажније подршке домаћој привреди поједини капацитети могли бити угашени.
КЉУЧНЕ ИНФРОМАЦИЈЕ
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, обућа са 355,3 милиона КМ чини 45,3 одсто укупног извоза ове индустрије, док плетена одјећа и конфекција учествују са 24,2, односно 16,9 одсто.
Истовремено, БиХ је у првих шест мјесеци увезла 455,5 милиона КМ готове одјеће и 189,4 милиона КМ обуће, док сировине и репроматеријали чине око 23 одсто укупног увоза. Најважнија извозна тржишта су Хрватска, Италија и Њемачка, док су међу водећим добављачима Турска, Хрватска, Италија и Србија.
Секретар Удружења текстила, коже и обуће при Привредној комори РС Александра Михајловић Бијелић казала је за "Глас" да домаћи произвођачи тешко могу цјеновно парирати увозној роби, посебно из азијских земаља, због виших трошкова рада, енергије, логистике и пословања.
- Домаћи текстилци конкурентност све више траже у квалитету, краћим роковима испоруке и флексибилности производње, умјесто да покушавају побиједити конкуренцију искључиво ниском цијеном. Додатни проблем представља и неконтролисан или недовољно контролисан увоз, али и притисак глобалних платформи попут "Темуа" - рекла је Михајловић Бијелић.
Директорица бањалучке компаније "Miltex" Вишња Поповић казала је да се проблеми у овој грани више не могу свести само на недостатак радне снаге.
- Текстилна индустрија је посљедње двије-три године видно у проблему. Нисмо више конкурентни ни са цијеном, а многе фирме најављују смањење посла и отпуштање радника. Жао ми је због тога, јер је текстилна индустрија деценијама била синоним за наше подручје - рекла је она.
Она упозорава и на робу која на домаће тржиште стиже без довољне контроле и основних података о производу.
- Када наручите одређену одјећу, често немате ни етикету са сировинским саставом, поријеклом, произвођачем или упутством за одржавање. Не знамо да ли је ријеч о полиамиду, полиестеру или нечем другом. Немамо довољно контроле и немамо лабораторију која би то систематски провјеравала - истакла је Поповићева.
Она сматра да би домаћим произвођачима значило и када би већи дио новца из јавних набавки остајао у домаћој привреди.
- Ако домаћа компанија добије посао, она може ангажовати локалне произвођаче етикета, учкура, гуме, трака и другог репроматеријала. Тако посао једне фирме може значити опстанак још неколико малих произвођача. Код нас се, међутим, готово све сировине увозе - рекла је Поповићева.
Док текстилци муку муче са цијенама и тржиштем, обућари се, осим са тим проблемима, боре и са све израженијим одласком радника.
Директор "Беме" Маринко Умичевић сматра да статистика о увозу и извозу не даје потпуну слику стања у обућарској индустрији, јер домаће фабрике углавном раде дораду за иностране партнере.
- Ми увозимо репроматеријал наших партнера, обрадимо га и поново извозимо. Наша вриједност у том послу је радна снага и оно што урадимо на том материјалу. Зато прича о огромном увозу и извозу не показује стварну слику наше индустрије - рекао је Умичевић.
Колико је ситуација тешка, најбоље, каже, показује број запослених.
- У "Беми" је око 100 радника мање него лани, а мораћемо смањити број запослених још за скоро 200. У читавој индустрији обуће у Српској то је, по мојој процјени, између 1.000 и 2.000 радника мање - казао је Умичевић.
Радници, додаје, одлазе у дјелатности гдје могу остварити већа примања.
- Људи иду тамо гдје им је боље. Одлазе у пекаре, мегамаркете, вртиће, Клинички центар, Владу. Не можеш никога кривити што тражи бољу зараду, али ми због тога морамо смањивати производњу - рекао је он.
На пословање домаћих произвођача утиче и све већа популарност јефтине робе са интернет платформи, али и конкуренција произвођача из Азије.
- "Тему" је мени угасио дио домаће производње. Због тога сам изгубио најмање 100 људи. Наша стара извозна тржишта јесу остала, али је обим посла смањен за трећину. Индија нам постаје велика пријетња, јер има огромно тржиште и јефтину радну снагу - истакао је Умичевић.
Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, вриједност извоза индустрије текстила, одјеће, коже и обуће из БиХ у првом полугодишту износила је 784.031.028 КМ, што је за 3,36 одсто мање у односу на исти период лани, док је увоз био 1.117.420.389 КМ и мањи је за 3,86 одсто. Спољнотрговински биланс ове индустрије у првих шест мјесеци показује дефицит од 333.389.361 КМ, а једина тарифна група која остварује суфицит од око 165,9 милиона КМ је обућа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.