Зашто дизел поскупљује брже од нафте и пријети ли Европи нови енергетски удар

БАЊАЛУКА - Цијена нафте "брент” данима је изнад 100 долара за барел, али је за потрошаче већи проблем што је на свјетском тржишту све мање дизела, залихе падају, а рафинерије имају ограничен простор да брзо повећају производњу.

Најважнији факти:

• Дизел у Европи достигао рекордних 2,23 евра по литру.
• Глобални извоз дизела мањи је 10 одсто него у истом периоду прошле године.
• Залихе у кључним европским складиштима ниже су 16 одсто од петогодишњег просјека.
• Руски и блискоисточни извоз у августу пао је око 75 одсто.
• Крак спред премашио је 100 долара по барелу, показујући колико је поскупјела прерада нафте у дизел.
• У БиХ тренутно нема бојазни од несташице горива, али домаће тржиште зависи од увоза и европских цијена.

Геополитика притиска цијену дизела

• Понуду горива смањили су:
• сукоб на Блиском истоку,
• проблеми са транспортом кроз Ормуски мореуз и
• украјински напади на руске рафинерије смањили су понуду горива.

Москва је додатно ограничила извоз, док су ратна дејства погодила енергетску инфраструктуру и транспортне токове. Тако су се истовремено сударила два проблема. Нафта је изложена геополитичком ризику, док је дизел суочен са све мањом понудом. То најбоље показује разлика између цијене сирове нафте и готовог дизела, позната као "крак спред”. Та разлика је у септембру премашила 100 долара по барелу, што показује да је, поред саме сировине, поскупјела и њена прерада у гориво. Чак и ако "брент" падне испод 100 долара, дизел не мора појефтинити.

Залихе дизела све ниже

Колики је притисак на тржиште показују залихе. У Амстердаму, Ротердаму и Антверпену залихе су у јулу биле 16 одсто испод петогодишњег просјека. Према подацима Међународне агенције за енергетику (ИЕА), глобални поморски извоз дизела у првих осам мјесеци ове године био је око десет одсто мањи него у истом периоду 2025. године, док су комбиновани руски и блискоисточни извози у августу били око 75 одсто нижи него годину раније. ИЕА упозорава да ће тржиште дизела остати под притиском.

Русија и рафинерије додатно под притиском

Посебан проблем представља руска прерада нафте. Украјински напади дроновима оштетили су више рафинерија, што је смањило производњу горива, док је Москва ограничавала извоз. Према подацима ИЕА, нето извоз дизела из Русије и земаља Залива у августу био је за око 1,6 милиона барела дневно мањи него у фебруару. Русија и земље Залива су тада чиниле готово 45 одсто свјетске поморске трговине дизелом.

Дизел није само гориво за аутомобиле. Он покреће камионе, тракторе и машине, па сваки већи поремећај брзо постаје проблем читавог ланца снабдијевања.

Ако неко мјесечно потроши 150 литара дизела, поскупљење од 20 фенинга по литру значи 30 марака више мјесечно, а раст од 30 фенинга 45 марака. Код превозника, који троше стотине или хиљаде литара, трошак је вишеструко већи. Скупљи транспорт и производња на крају се преливају и на цијене робе. Европска организација "Транспорт енд енвајронмент” процијенила је да раст цијена дизела изазван геополитичким поремећајима европску привреду кошта око 203 милиона евра дневно, док су додатни трошкови достигли око 40 милијарди евра.

Шта то значи за БиХ

За БиХ је проблем утолико већи што се домаће тржиште нафте и нафтних деривата ослања на увозне токове и кретања на европском и регионалном тржишту. Цијена на пумпама зависи не само од цијене сирове нафте, већ и од цијене готовог деривата, транспорта, курса и пореза.

Предсједавајући Групације за промет нафтом и нафтним дериватима у Привредној комори Републике Српске Ђорђе Савић каже за "Глас Српске” да тренутно нема бојазни од несташице горива на домаћем тржишту због евентуалног мањка на европском, са којег се гориво набавља.

Скупљи дизел – скупљи транспорт и роба

Ипак, упозорава да живимо у непредвидивим и турбулентним временима која би могла прерасти у већу енергетску кризу, праћену не само високим цијенама горива, већ и мањком робе на тржишту.

- Толико је танка граница да гориво буде три или пет марака. Нажалост, ми не можемо да утичемо на то. Потрошачи треба да знају да на тренутне цијене више не утиче само кретање барела сирове нафте на свјетским берзама, већ прије свега дизела. Постоји велики раскорак. Цијене овог деривата расту брже од сирове нафте, а све је подстакнуто како дешавањима око Русије и Блиског истока, тако и оним у САД - истакао је Савић.

Наводи и да евентуални пад цијене "брента” сам по себи није гаранција да ће дизел одмах појефтинити. Како је појаснио, ако су рафинеријске марже високе, а залихе дизела ниске, простор за појефтињење је ограничен.

- Садашњи енергетски удар зато није само проблем скупље сирове нафте. Рафинерије су под притиском, залихе су ниске, извоз је смањен, а могућности за брзо повећање производње ограничене. То објашњава и парадокс садашњег тржишта. Нафта може појефтинити, а дизел не мора. Није, дакле, проблем само у томе колико кошта нафта, већ и колико кошта њена прерада у гориво - поручио је Савић.

Упозорење

Европска унија би могла да се суочи са најтежом зимом од 2022. због високих цијена енергената и могућих проблема са снабдијевањем, упозорио је европски комесар за енергетику и становање Дан Јоргенсен. Он је позвао САД да обезбиједи слободан проток енергената, упозоривши да би ограничење извоза америчког дизела додатно погодило Европу. Цијена дизела у Европи већ је достигла рекордних 2,23 евра по литру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.