Zašto dizel poskupljuje brže od nafte i prijeti li Evropi novi energetski udar

BANjALUKA - Cijena nafte "brent” danima je iznad 100 dolara za barel, ali je za potrošače veći problem što je na svjetskom tržištu sve manje dizela, zalihe padaju, a rafinerije imaju ograničen prostor da brzo povećaju proizvodnju.

Najvažniji fakti:

• Dizel u Evropi dostigao rekordnih 2,23 evra po litru.
• Globalni izvoz dizela manji je 10 odsto nego u istom periodu prošle godine.
• Zalihe u ključnim evropskim skladištima niže su 16 odsto od petogodišnjeg prosjeka.
• Ruski i bliskoistočni izvoz u avgustu pao je oko 75 odsto.
• Krak spred premašio je 100 dolara po barelu, pokazujući koliko je poskupjela prerada nafte u dizel.
• U BiH trenutno nema bojazni od nestašice goriva, ali domaće tržište zavisi od uvoza i evropskih cijena.

Geopolitika pritiska cijenu dizela

• Ponudu goriva smanjili su:
• sukob na Bliskom istoku,
• problemi sa transportom kroz Ormuski moreuz i
• ukrajinski napadi na ruske rafinerije smanjili su ponudu goriva.

Moskva je dodatno ograničila izvoz, dok su ratna dejstva pogodila energetsku infrastrukturu i transportne tokove. Tako su se istovremeno sudarila dva problema. Nafta je izložena geopolitičkom riziku, dok je dizel suočen sa sve manjom ponudom. To najbolje pokazuje razlika između cijene sirove nafte i gotovog dizela, poznata kao "krak spred”. Ta razlika je u septembru premašila 100 dolara po barelu, što pokazuje da je, pored same sirovine, poskupjela i njena prerada u gorivo. Čak i ako "brent" padne ispod 100 dolara, dizel ne mora pojeftiniti.

Zalihe dizela sve niže

Koliki je pritisak na tržište pokazuju zalihe. U Amsterdamu, Roterdamu i Antverpenu zalihe su u julu bile 16 odsto ispod petogodišnjeg prosjeka. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), globalni pomorski izvoz dizela u prvih osam mjeseci ove godine bio je oko deset odsto manji nego u istom periodu 2025. godine, dok su kombinovani ruski i bliskoistočni izvozi u avgustu bili oko 75 odsto niži nego godinu ranije. IEA upozorava da će tržište dizela ostati pod pritiskom.

Rusija i rafinerije dodatno pod pritiskom

Poseban problem predstavlja ruska prerada nafte. Ukrajinski napadi dronovima oštetili su više rafinerija, što je smanjilo proizvodnju goriva, dok je Moskva ograničavala izvoz. Prema podacima IEA, neto izvoz dizela iz Rusije i zemalja Zaliva u avgustu bio je za oko 1,6 miliona barela dnevno manji nego u februaru. Rusija i zemlje Zaliva su tada činile gotovo 45 odsto svjetske pomorske trgovine dizelom.

Dizel nije samo gorivo za automobile. On pokreće kamione, traktore i mašine, pa svaki veći poremećaj brzo postaje problem čitavog lanca snabdijevanja.

Ako neko mjesečno potroši 150 litara dizela, poskupljenje od 20 feninga po litru znači 30 maraka više mjesečno, a rast od 30 feninga 45 maraka. Kod prevoznika, koji troše stotine ili hiljade litara, trošak je višestruko veći. Skuplji transport i proizvodnja na kraju se prelivaju i na cijene robe. Evropska organizacija "Transport end envajronment” procijenila je da rast cijena dizela izazvan geopolitičkim poremećajima evropsku privredu košta oko 203 miliona evra dnevno, dok su dodatni troškovi dostigli oko 40 milijardi evra.

Šta to znači za BiH

Za BiH je problem utoliko veći što se domaće tržište nafte i naftnih derivata oslanja na uvozne tokove i kretanja na evropskom i regionalnom tržištu. Cijena na pumpama zavisi ne samo od cijene sirove nafte, već i od cijene gotovog derivata, transporta, kursa i poreza.

Predsjedavajući Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima u Privrednoj komori Republike Srpske Đorđe Savić kaže za "Glas Srpske” da trenutno nema bojazni od nestašice goriva na domaćem tržištu zbog eventualnog manjka na evropskom, sa kojeg se gorivo nabavlja.

Skuplji dizel – skuplji transport i roba

Ipak, upozorava da živimo u nepredvidivim i turbulentnim vremenima koja bi mogla prerasti u veću energetsku krizu, praćenu ne samo visokim cijenama goriva, već i manjkom robe na tržištu.

- Toliko je tanka granica da gorivo bude tri ili pet maraka. Nažalost, mi ne možemo da utičemo na to. Potrošači treba da znaju da na trenutne cijene više ne utiče samo kretanje barela sirove nafte na svjetskim berzama, već prije svega dizela. Postoji veliki raskorak. Cijene ovog derivata rastu brže od sirove nafte, a sve je podstaknuto kako dešavanjima oko Rusije i Bliskog istoka, tako i onim u SAD - istakao je Savić.

Navodi i da eventualni pad cijene "brenta” sam po sebi nije garancija da će dizel odmah pojeftiniti. Kako je pojasnio, ako su rafinerijske marže visoke, a zalihe dizela niske, prostor za pojeftinjenje je ograničen.

- Sadašnji energetski udar zato nije samo problem skuplje sirove nafte. Rafinerije su pod pritiskom, zalihe su niske, izvoz je smanjen, a mogućnosti za brzo povećanje proizvodnje ograničene. To objašnjava i paradoks sadašnjeg tržišta. Nafta može pojeftiniti, a dizel ne mora. Nije, dakle, problem samo u tome koliko košta nafta, već i koliko košta njena prerada u gorivo - poručio je Savić.

Upozorenje

Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom od 2022. zbog visokih cijena energenata i mogućih problema sa snabdijevanjem, upozorio je evropski komesar za energetiku i stanovanje Dan Jorgensen. On je pozvao SAD da obezbijedi slobodan protok energenata, upozorivši da bi ograničenje izvoza američkog dizela dodatno pogodilo Evropu. Cijena dizela u Evropi već je dostigla rekordnih 2,23 evra po litru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.