Раст запослености у Српској сведен на два радника

БАЊАЛУКА - Иако укупан број запослених у Српској већ годинама стагнира, најновији статистички подаци показују да се иза њега крију озбиљни структурни поремећаји, јер прерађивачка индустрија биљежи континуиран пад, док сектори попут трговине расту, што, упозоравају економисти и послодавци, не може бити основ дугорочног и одрживог развоја.

• Укупан број запослених у Српској стагнира, али статистика крије озбиљне структурне поремећаје.
• Прерађивачка индустрија бележи континуиран пад броја радника.
• Сектори као што су трговина и услуге расту, али то не обезбеђује дугорочни развој.
• Просјечне плате се значајно разликују између општина, са највишим платама у Станарима, Угљевику и Источној Илиџи.

Статистички подаци о запослености

Према подацима Републичког завода за статистику, укупан број запослених у Српској лани је био 289.724, што је за свега двоје више него годину раније, када су била 289.722 радника. Највећи пад, ако је судити на основу статистичких података, забиљежен је у прерађивачкој индустрији, гдје је број запослених са 59.877 у 2022. години смањен на 54.879 радника. За разлику од тога, сектор трговине, који је лани имао 53.056 радника, број запослених је константно повећавао још од 2021. године, када је било њих 48.818.

Разлози пада у прерађивачкој индустрији

Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић истакао је за "Глас Српске" да је готово непромијењен укупан број запослених резултат снажних, али супростављених кретања унутар појединих сектора.

- Укупан број запослених остаје на истом нивоу, али је проблем што већ неколико година биљежимо континуиран пад у прерађивачкој индустрији, која је кључна и извозно оријентисана грана. То је посљедица периода високе инфлације и трке између раста плата и трошкова, у којој продуктивност није успјела да испрати та кретања - казао је Шкребић.

Раст плата без адекватног раста продуктивности неминовно оставља негативне посљедице.

- Уколико плате расту брже од продуктивности, долази до смањења броја запослених и додатних инфлаторних притисака. Рјешење видимо у технолошком развоју, аутоматизацији и дигитализацији производних процеса, не само кроз субвенције већ и у снажнијем повезивању привреде са научно-технолошким парковима и инжењерским факултетима - истакао је Шкребић.

Он додаје да, иако трговина биљежи раст броја радника, тај сектор не може бити носилац дугорочног развоја.

- Мала привреда попут наше не може се ослањати на услужне дјелатности и увоз, већ на извозно оријентисана предузећа и стварање нове вриједности. Посебно забрињава и чињеница да број запослених у јавном сектору и даље расте - нагласио је Шкребић.

Проблеми са структуром радне снаге

Економиста Александар Љубоја истиче да тржиште рада, упркос паду у појединим секторима, показује парадоксалну слику.

- Иако је ситуација у привреди све изазовнија, радници се и даље траже, а на евиденцијама Завода за запошљавање је све мање људи. Посебно је изражен недостатак радне снаге у грађевинарству, али и у другим дјелатностима – казао је Љубоја.

Према његовим ријечима, кључни проблем није у количини посла, већ у структури радне снаге.

- Недостају нам одређене компетенције и зато смо већ почели да увозимо радну снагу. То је процес који се не може зауставити, али га морамо уредити, уз јачи фокус на преквалификације, доквалификације и развој система кратких, сертификованих стручних обука - истакао је Љубоја.

Он наглашава да је неопходно мијењати структуру привреде.

- Морамо охрабривати прелазак из јавног у производни сектор, те снажније подржавати самозапошљавање и развој стартапова, посебно у модерним и високоакумулативним индустријама, како бисмо задржали младе људе и створили основу за одржив раст - поручио је Љубоја. 

Велике разлике у платама

Просјечне нето плате показују велике разлике међу општинама и градовима:

• Највише плате: Станари, Угљевик, Источна Илиџа (изнад 1.750 КМ), углавном због енергетског сектора и мањег броја запослених.
• Најниже плате: Теслић, Котор Варош, Рогатица, Купрес.

Ове разлике у платама директно утичу на демографски и економски развој локалних заједница.

Подаци Завода за статистику Републике Српске показују да се само три општине, односно Станари, Угљевик и Источна Илиџа, налазе у највишем платном разреду, док су најниже плате у Теслићу, Котор Варошу, Рогатици и Купресу. Према званичним подацима, општине Станари, Угљевик и Источна Илиџа су једине локалне заједнице у Српској са просјечном нето платом изнад 1.750 КМ. Висина примања у овим општинама уско је повезана са енергетским сектором, као и са релативно малим бројем запослених, што значајно утиче на висину просјека. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.