Погон за прераду у Прњавору кључно рјешење за опстанак мљекарског сектора

БАЊАЛУКА - Завршетак изградња погона за прераду млијека у Прњавору, у који је већ уложено доста новца, могао би бити важан корак ка јачању домаће производње, већем откупу млијека и смањењу зависности од увоза, али мљекари упозоравају да без подршке институција тешко могу завршити започету инвестицију.

Погон, који граде мљекари, требало би да у првој фази прерађује између 5.000 и 6.000 литара млијека дневно, а производња би била усмјерена на сиреве и кајмак. Од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде затражена је подршка за наставак инвестиције, али су, како наводе мљекари, због овогодишњих правила остали без могућности да за улагања у прераду добију подстицаје.

Стручни сарадник за пројекте у Удружењу мљекара Српске Миљан Ербез каже за "Глас" да је у изградњу већ уложено, те да су завршени конструкција од око 2.000 квадрата, темељне греде и канализација, док се тренутно ради подна плоча на дијелу објекта гдје би производња требало да почне.

- Ми смо већ кренули у изградњу и ове године смо планирали уложити више од 200.000 марака сопствених средстава. Међутим, дио инвестиција ћемо морати сачувати за наредну годину како бисмо покушали да обезбиједимо суфинансирање из других извора - рекао је Ербез.

ОДБИЈЕНИЦА

Проблем је, додаје, што су овогодишњим Правилником о капиталним инвестицијама уведена ограничења за подршку сектору прераде, због чега су мљекари добили одбијеницу Агенције за аграрна плаћања.

- Прошле године нам је речено да ће прерада бити подржана и ове године, а онда су уведени услови према којима они који су у претходне три године улагали у прераду више не могу повући средства. То није проблем само за нас, већ и за друге мљекаре и месаре - истакао је Ербез.

Он сматра да би подршка пројекту у Прњавору била улагање у цијели ланац производње, јер би омогућила да већи дио домаћег млијека буде прерађен у Српској, умјесто да се на тржиште увозе готови производи.

- Само у првих седам мјесеци ове године увезено је више од 10,6 милиона килограма сира, вриједног око 75 милиона марака. То је еквивалент за око 90 милиона литара млијека, док ће Српска ове године произвести око 130 милиона литара. Јасно је колики је простор да та сировина остане овдје и буде прерађена - нагласио је Ербез.

План је да мљекара у почетку откупљује млијеко из ближег окружења, а да се мрежа произвођача постепено шири. Ербез истиче да је циљ направити комерцијалну производњу која може опстати на тржишту, али и сачувати домаће традиционалне производе.

- Фокусирали смо се на сиреве, посебно домаће, и кајмак. Желимо да вратимо на тржиште производе који су наши и који имају традицију. Прерада је начин да се повећа вриједност домаће сировине - рекао је Ербез.

ТРАЖЕ И БРЖЕ ИСПЛАТЕ ПРЕМИЈА

Мљекари, осим подршке инвестицији, траже и убрзање исплате премија. Од Министарства су затражили да премије за јун и јул буду исплаћене до 20. септембра, а премија по грлу до краја мјесеца.

Ербез упозорава да су пољопривредници, уз пад цијена млијека и раст трошкова, додатно погођени сушом која је умањила приносе и оставила посљедице на ливаде и пашњаке.

- Многи су се задужили за прољећну сјетву и рачунали да ће након жетве вратити та средства, али ће приноси због суше бити мањи. Истовремено су падале цијене млијека, а сви други трошкови су расли. Ако се ова година заврши овако, може се десити да се још неки одлуче да престану. Зато је важно да се помогне док још има шта да се сачува - поручио је Ербез.

ПОДРШКА

Из Удружења мљекара Републике Српске поручују да би што ранија исплата заосталих премија и подршка производњи помогле да се очува производни ланац од којег директно и индиректно живи најмање 5.000 породица.

Истичу да је због тешког положаја произвођача неопходно обезбиједити услове за опстанак домаћег мљекарства и очување производње у селима.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.