Реални сектор не престаје да тоне: Индустрија расте само на папиру

БАЊАЛУКА - Иако статистички показатељи биљеже раст промета индустрије у Српској, представници реалног сектора упозоравају да се иза ових бројева крије пад индустријске производње, слабљење извоза и ослањање домаће потрошње на новац и доласке грађана који живе у иностранству.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупан промет индустрије у Српској у септембру ове године био је за 22,6 одсто већи у односу на просјечан промет лани. Посматрано по тржиштима, промет на домаћем тржишту забиљежио је раст од 30,1 одсто, док је на иностраном остварен раст од 12,8 одсто.

Уколико промет буде упоређен са септембром 2024. године, већи је за 18,4 одсто. На домаћем тржишту остварен је раст од 11,2 одсто, а на иностраном од 23,5 одсто.

За период јануар-септембар ове године укупан промет индустрије у Српској већи је за 14,3 одсто у односу на исти период прошле године. И у том периоду раст предњачи на иностраном тржишту 22,0 одсто, док је на домаћем тржишту забиљежено повећање од 3,8 одсто.

Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић за "Глас Српске" истиче да статистички подаци о расту промета не одражавају реално стање индустријске производње, која је у паду, као и извоз и вриједност извоза.

- Повећање промета се у највећој мјери односи на куповину и продају, прије свега у сектору маркета, малопродаје и велепродаје. То, нажалост, не говори о расту који су створили наши радници, већ прије о појачаној потрошњи уз подршку људи који раде у иностранству, а који често долазе и троше овдје. Савремене, јефтине авио-линије додатно су појачале тај промет - казао је Пазуревић.

Он додаје да индустријска производња, као реални сектор који ствара нову вриједност, показује негативне трендове. Као примјер наводи производњу обуће, која је у првих девет мјесеци ове године смањена за близу седам одсто, уз мањи број запослених и пад вриједности извоза.

- Укупно у реалном сектору запослено је око 59.000 радника, а око четвртине је у текстилној, кожарској и обућарској индустрији. Све те фирме већ најављују мањи обим производње наредне године, јер је дошло до пада куповне моћи у земљама које су биле наши највећи увозници - рекао је Пазуревић.

Као примјер навео је Њемачку, која је преполовила куповину обуће по становнику у односу на прије три године.

- Наши партнери се полако окрећу Азији, односно Вијетнаму и Камбоџи, дјелимично Африци и Албанији. Овај простор остаје по страни и бојим се да ће наредна година бити још тежа - упозорио је Пазуревић.

С друге стране економиста Зоран Павловић истиче да трендови указују на то да се домаће тржиште намеће као нужан излаз за индустрију која се суочава са слабим пласманом у Европи.

- Очигледно је да оријентација на домаће тржиште постаје краткорочни одговор на кризу која је захватила европска тржишта. То само показује да индустрија мора тражити нове извозне дестинације, укључујући и тржишта на која смо раније извозили, попут некадашњих несврстаних земаља у Африци. Домаће тржиште јесте привремени ослонац, али дугорочно морамо тражити друга рјешења - поручио је Павловић.

Десезонирани промет

Десезонирани промет индустрије у септембру ове године био је, према подацима Завода за статистику РС, за 1,4 одсто већи у односу на август исте године. На домаћем тржишту забиљежен је раст од 3,1 одсто, док је на иностраном забиљежен минималан раст од 0,1 одсто. Календарски прилагођени промет у септембру 2025, у односу на септембар 2024. године, порастао је за 17,2 одсто, на домаћем тржишту раст је износио 11,2 одсто, а на иностраном 21,7 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.