Пијаце пуне скупе робе, складишта пуна домаћег поврћа

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Иако домаћа производња може подмирити потребе тржишта БиХ, увоз воћа и поврћа из године у годину расте и достиже стотине милиона марака, због чега произвођачи робу продају у бесцијење или је бацају, док цијене за потрошаче настављају да расту.

ШТА ТРЕБА ЗНАТИ

  • БиХ је лани увезла 305.313 тона воћа и поврћа вриједних 475,9 милиона КМ
  • Увоз расте из године у годину, док извоз пада
  • Само у јануару увезено 25.000 тона, а извезено тек 1.148 тона
  • Домаћи произвођачи тврде да има довољно робе, али немају тржиште
  • Марже у продаји иду и до 150%
  • Цијене на пијацама и у маркетима знатно више него прошле године

Увоз сваке године све већи

Према подацима Управа за индиректно опорезивање БиХ, БиХ је увезла:

  • 2025. године - 305.313 тона воћа и поврћа – 475,9 милиона КМ
  • 2024 године  - 298.473 тоне – 420,5 милиона КМ
  • 2023 године - 300.381 тона  - 392,5 милиона КМ.

Највише новца, 81,7 милиона КМ, лани је потрошено на банане из Еквадора и Колумбије. Парадајз је углавном стизао из Турске, кромпир из Холандије и Њемачке, јабуке из Пољске, а лук и пасуљ из Србије, Албаније, па чак и Канаде и Аргентине.

Исти тренд настављен је и ове године. Само у јануару увезено је око 25.000 тона воћа и поврћа у вриједности од 39,4 милиона КМ, док је извезено свега 1.148 тона у вриједности од 6,6 милиона марака.

Цијене расту иако има домаће робе

У међувремену, цијене на домаћим пијацама и у маркетима знатно су више него у истом периоду прошле године. Зелена салата, која је лани продавана од 1,60 до 3,40 КМ по килограму, сада достиже и седам марака. Бијели лук са прошлогодишњих десет до 13 КМ скочио је на 17 КМ, кромпир са 1,50 - 1,80 на 2,20–2,50 КМ, док је црвени лук са 1,40–2,00 порастао на 2,50–3,50 КМ.

Воћари: Имамо робу, али немамо тржиште

Предсједник републичког Удружења воћара Драгоја Дојчиновић истакао је за "Глас" да радови у воћњацима теку по плану и да је орезивање воћака почело, мада код већих произвођача касни због недостатка стручне радне снаге.

- Домаћих јабука има довољно за потребе цијеле БиХ, међутим проблем нам представља прекомјеран увоз и дампиншке цијене. Нас производња кошта више него што поједини увозници продају јабуку. Они, за разлику од нас, имају извозне стимулације и могу робу пласирати испод реалне цијене, само да не пропадне. Ми произведемо и складиштимо јабуку, али је не можемо продати ни на нашем тржишту - истакао је Дојчиновић.

Додаје да је производња све скупља, а ово су неки од разлога:

  • минерална ђубрива поскупјела око 20%
  • трошкови по хектару и до 45.000 КМ
  • принос 45–50 тона често доноси само „нулу“

Повртари: Тржиште преплављено увозом

Сличан став има и предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић, који истиче да домаћи произвођачи у сезони могу обезбиједити довољне, па чак и вишкове поврћа.

- Имамо хиљаде тона непродатог купуса, озбиљне количине кромпира и лука. Када приспије домаћа роба из Херцеговине, Лијевча поља и Семберије, ми имамо и вишка. Али тржиште је преплављено увозом – казао је Илић.

Он указује на огромну разлику између откупних и малопродајних цијена:

  • гајба парадајза (10 кг) продаје се за 4–5 КМ
  • у маркетима килограм достиже 6 КМ
  • трговачке марже иду до 100–150%

- Ако има вишка, цијена пада без обзира на трошкове. У повртарству немамо организован откуп ни сигурну цијену, па је производња све неизвјеснија – поручио је Илић.

ПЛАСМАН НА ИНО-ТРЖИШТЕ

Истовремено, извоз биљежи знатно скромније резултате.

Према подацима УИО БиХ, на страна тржишта је пласирано воћа и поврћа:

  • 2025. године - 26.781 у вриједности 122,2 милиона КМ
  • 2024. године - 42.348 тоне у вриједности 134,9 милиона КМ
  • 2023. године - 30.622 у вриједности 111,9 милиона КМ.
  •  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.