Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Иако домаћа производња може подмирити потребе тржишта БиХ, увоз воћа и поврћа из године у годину расте и достиже стотине милиона марака, због чега произвођачи робу продају у бесцијење или је бацају, док цијене за потрошаче настављају да расту.
Према подацима Управа за индиректно опорезивање БиХ, БиХ је увезла:
Највише новца, 81,7 милиона КМ, лани је потрошено на банане из Еквадора и Колумбије. Парадајз је углавном стизао из Турске, кромпир из Холандије и Њемачке, јабуке из Пољске, а лук и пасуљ из Србије, Албаније, па чак и Канаде и Аргентине.
Исти тренд настављен је и ове године. Само у јануару увезено је око 25.000 тона воћа и поврћа у вриједности од 39,4 милиона КМ, док је извезено свега 1.148 тона у вриједности од 6,6 милиона марака.
У међувремену, цијене на домаћим пијацама и у маркетима знатно су више него у истом периоду прошле године. Зелена салата, која је лани продавана од 1,60 до 3,40 КМ по килограму, сада достиже и седам марака. Бијели лук са прошлогодишњих десет до 13 КМ скочио је на 17 КМ, кромпир са 1,50 - 1,80 на 2,20–2,50 КМ, док је црвени лук са 1,40–2,00 порастао на 2,50–3,50 КМ.
Предсједник републичког Удружења воћара Драгоја Дојчиновић истакао је за "Глас" да радови у воћњацима теку по плану и да је орезивање воћака почело, мада код већих произвођача касни због недостатка стручне радне снаге.
- Домаћих јабука има довољно за потребе цијеле БиХ, међутим проблем нам представља прекомјеран увоз и дампиншке цијене. Нас производња кошта више него што поједини увозници продају јабуку. Они, за разлику од нас, имају извозне стимулације и могу робу пласирати испод реалне цијене, само да не пропадне. Ми произведемо и складиштимо јабуку, али је не можемо продати ни на нашем тржишту - истакао је Дојчиновић.
Додаје да је производња све скупља, а ово су неки од разлога:
Сличан став има и предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић, који истиче да домаћи произвођачи у сезони могу обезбиједити довољне, па чак и вишкове поврћа.
- Имамо хиљаде тона непродатог купуса, озбиљне количине кромпира и лука. Када приспије домаћа роба из Херцеговине, Лијевча поља и Семберије, ми имамо и вишка. Али тржиште је преплављено увозом – казао је Илић.
Он указује на огромну разлику између откупних и малопродајних цијена:
- Ако има вишка, цијена пада без обзира на трошкове. У повртарству немамо организован откуп ни сигурну цијену, па је производња све неизвјеснија – поручио је Илић.
Истовремено, извоз биљежи знатно скромније резултате.
Према подацима УИО БиХ, на страна тржишта је пласирано воћа и поврћа:
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.