Ниска извозна цијена малина кочи исплату кооперантима

БАЊАЛУКА - Иако је откупна цијена малине ове године достизала готово осам марака по килограму, произвођачи у Српској суочавају се са смањењем засада, растом трошкова и неизвјесном наплатом, док хладњачари упозоравају да без озбиљније подршке надлежних институција и стабилнијег тржишта нема опоравка малинарства.

Малинарство у Српској, које је прије десетак година доживјело велики успон, данас се бори са озбиљним проблемима. Високи трошкови производње, недостатак радне снаге и нестабилно тржиште довели су до гашења бројних засада, због чега је и количина малине која стиже у домаће хладњаче знатно смањена.

Предсједник Удружења произвођача јагодичастог воћа "Виламет" Иван Стојановић рекао је за "Глас" да је овогодишња производња била нешто боља него претходних година, али да је укупна количина малине више од 50 одсто мања него раније.

- Имали смо мразеве, затим кишу, а послије тога велику сушу. Тамо гдје је било наводњавања производња је била солидна, али су се површине под засадима годинама смањивале - рекао је Стојановић.

Према његовим ријечима, откупна цијена кретала се од седам до 7,96 КМ по килограму, али проблем представља неуједначен обрачун и неизвјесност када је ријеч о коначној исплати произвођачима.

- Дневнице берача значајно су порасле, као и цијене заштитних средстава и осталог репроматеријала. Велики дио прихода оде на радну снагу и одржавање засада, па је све теже сачувати производњу - истакао је Стојановић.

Додао је да је потребна системска подршка локалних и републичких институција како би се произвођачима пружила сигурност у периодима тржишних осцилација и зауставило даље смањење засада.

Да је криза једнако погодила и откупљиваче, потврђује власник хладњаче "Агро Др" из Братунца Петко Ранкић. Он наводи да је његова хладњача ове године на подручју Братунца, Сребренице и Скелана успјела откупити свега око 300 тона малине, док је ранијих година откуп достизао између 1.200 и 1.300 тона.

- Многи људи су једноставно покосили и уништили своје засаде због ранијих лоших цијена и огромних трошкова одржавања. Ми нашу малину пласирамо на тржиште западне Европе и то у Њемачку, Аустрију и Швајцарску, гдје се извозна цијена кретала око четири евра по килограму, уз минимална одступања. Међутим, проблем је што дио робе још стоји непродат у хладњачи, због чега нисмо у могућности да у потпуности измиримо обавезе према кооперантима - каже Ранкић.

Он отворено признаје да тренутно произвођачима са подручја Милића дугује око 200.000 КМ и наглашава да чека реализацију извоза како би исплатио преостали новац.

- Разумијем произвођаче који траже свој новац јер они живе од тога, али ја не могу да их исплатим док не продам робу коју чувам. Поред слабе потражње, суочавамо се и са конкуренцијом из Србије и Украјине које су обориле цијене на свјетском тржишту. Ако држава и ресорно министарство озбиљније не помогну субвенцијама за материјалне трошкове и нама и пољопривредницима, наредна сезона ће бити још неизвјеснија, а многе хладњаче у регији ће бити присиљене да ставе кључ у браву - поручио је Ранкић.

 

ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ

Малинари траже исту откупну цијену за све произвођаче како би се избјегле разлике у исплатама за исти производ.

- Сматрамо да би цијена требало да буде уједначена, јер нема оправдања да произвођачи из истог подручја за исти производ добијају различите износе - рекао је Иван Стојановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.