Фото: magnific.com
БАЊАЛУКА - Да грађани и привредна друштва у БиХ све чешће купују путем интернета из иностранства, али бирају знатно јефтинију робу, показују подаци према којима је за девет мјесеци ове године стигло више поштанских пакета него лани, али је њихова укупна вриједност пала за готово пола милиона марака.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у поштанском промету за девет мјесеци ове године оцарињена је роба вриједна око 2,44 милиона КМ, што је за 450.895 КМ мање него у истом периоду лани.
Истовремено, број оцарињених пошиљки порастао је са 2.090 на 2.152, односно за 62 пошиљке. Укупна тежина оцарињене робе смањена је са 16,43 на око 13,45 тона, док је на име увозних дажбина наплаћено 546.406 КМ, у поређењу са 643.546 КМ у истом периоду 2025. године.
Вриједност оцарињене робе по царинским рефератима:
Посматрано према царинским рефератима у Бањалуци, Мостару и Сарајеву, највећа вриједност оцарињене робе забиљежена је у Сарајеву, гдје је износила око 1,18 милиона КМ. У Мостару је евидентирана роба вриједна око 674.000 КМ, а у Бањалуци око 579.000 КМ.
Предсједник Скупштине Удружења трговине Привредне коморе Републике Српске Милан Лебурић истиче да конкуренција страних интернет платформи не погађа подједнако све трговинске дјелатности, али да је посебно изражена код продаје спортске опреме и сличних производа.
- Прехрамбена трговина није толико угрожена, али колеге које се баве продајом спортске опреме кажу да им нелојална конкуренција представља велики проблем - рекао је Лебурић за "Глас".
Он сматра да је један од одговора домаћих трговаца на промјене потрошачких навика развој сопствене интернет продаје, те очекује да ће у наредне двије до три године све више трговина, уз класичне продавнице, имати и онлајн понуду. Као предности електронске трговине наводи ниже трошкове пословања, мању потребу за складишним простором на више локација и могућност да се достава повјери брзим поштама, умјесто организовања сопствене дистрибуције.
- Када имате већи број продавница, морате имати робу на више локација и плаћати закуп простора. Код интернет продаје можете организовати пословање из једног складишта, а дистрибуцију повјерити курирским службама. Мислим да ту има више користи него недостатака - нагласио је Лебурић.
Економиста Милош Тодоровић сматра да раст броја оцарињених пошиљки уз пад њихове укупне вриједности може указивати на то да грађани све чешће купују јефтиније производе, настојећи да уштеде у условима раста цијена и прихода који не прате у потпуности поскупљења.
- Људи покушавају да прођу повољније, а на то утичу и попусти и оглашавање платформи попут "Темуа". Често траже производе које могу да плате знатно мање него у домаћим продавницама, али се поставља питање њиховог квалитета и стварне вриједности - рекао је Тодоровић.
Он упозорава да ниска цијена не мора нужно значити и исплативу куповину, посебно када је ријеч о производима чија су трајност, квалитет и безбједност упитни. Посебну пажњу, како наводи, захтијевају суплементи и слични производи који се наручују из иностранства, јер за њих могу важити посебни услови увоза и стављања у промет.
Тодоровић сматра да дугорочно повећање куповине на страним платформама може имати негативне посљедице по домаћу економију, јер се новац потрошен на увозне производе одлива из земље умјесто да остане у домаћем привредном систему.
- Када грађани све више купују из иностранства, повећава се одлив новца из земље, што додатно продубљује већ постојећу неравнотежу између новца који одлази и онога који улази у домаћу економију - истакао је Тодоровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.