Фото: Агенције
| Погон за прераду шумских плодова у Фочи још није у функцији
ФОЧА - Погон за откуп, сушење и складиштење шумских плодова у оквиру Шумског газдинства "Маглић" у Фочи, у који је уложено близу милион марака, ни четири године након завршетка инвестиције није стављен у функцију.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Погон, који је свечано отворен у септембру 2022. године, првобитно је замишљен као регионални центар за откуп, примарну обраду и складиштење гљива и шумских плодова са подручја горњег Подриња и источне Херцеговине. Ипак, упркос улагањима у објекат и опрему, до покретања рада није дошло.
У ШГ "Маглић" као разлоге за застој наводе неповољну финансијску ситуацију, административне препреке приликом плаћања откупљене робе, али и слабији род појединих шумских плодова и недостатак сировине.
Директор овог шумског газдинства Немања Лазовић потврдио је за "Глас" да погон није у функцији, али да разматрају могућности за његово стављање у употребу.
- Разматрамо све могућности и видјећемо шта ће бити. Најбоље би било да покренемо прераду, али постоје и друге опције - рекао је Лазовић, подсјетивши да је у објекат и опрему уложено више од 800.000 марака.
Према његовим ријечима, покретање погона било би од користи и газдинству и становништву које се бави сакупљањем шумских плодова, али економска оправданост зависи од количине сировине.
- Све зависи од прикупљања шумских плодова и осталих производа за које је погон замишљен. Код нас је посљедње двије-три године слабије рађало. Боровница је ове године слабо родила, а брања није било двије године - рекао је Лазовић.
Да погон још није заживио потврдио је и шеф Радне јединице Остали шумски производи Блажо Продановић, који је подсјетио да је идеја била да овај центар покрива Фочу, Калиновик, Чајниче, а можда чак и Рудо, Гацко, Вишеград и друга мјеста.
- Производе би откупљивали од становништва, као што то раде приватници, а затим би се овдје паковали и складиштили - објаснио је Продановић.
Објекат, како је навео, није био намијењен за класичну прераду, већ првенствено за сушење и складиштење шумских производа.
- То није било класично прерађивање, већ сушење и чување. Ту су биле сушара и хладњача, па су се одређене врсте производа могле сушити, а потом складиштити. Неке производе могли смо замрзнути у сировом стању и тако чувати до даљег - рекао је Продановић.
Додао је да је постојала и дестилерија, односно машина за дестилацију ароматичног биља.
- Искрено да вам кажем, то још ништа није заживјело. Машине још стоје и не могу рећи када ће и шта бити - казао је Продановић, додајући да су се промијениле и околности на терену, па посљедњих година није било довољно гљива и других производа за које је погон планиран.
Као једна од могућности за искоришћавање дијела капацитета разматрано је изнајмљивање хладњаче.
- То је било у разматрању, да видимо да ли би се појавио неко ко би био заинтересован - рекао је Продановић.
О продаји погона, према његовим ријечима, за сада се не размишља, између осталог, и због тога што је објекат у оквиру ширег комплекса газдинства.
- Мислим да се о продаји не размишља. Не знам ни како би то извели, пошто је све у једном комплексу нашег дијела газдинства - рекао је Продановић.
Једну од препрека, истакао је Блажо Продановић, представља и начин на који би јавно предузеће вршило откуп и плаћало становништву.
- Приватник када неко донесе робу, одмах му да новац на руке. Код нас, међутим, због прописа јавна предузећа не могу тако да раде. Морали би се отварати жиро-рачуни, вршити уплате и све остало, па би и ту настали одређени проблеми - рекао је Продановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.