Мали бизнис спас од великих ризика

БАЊАЛУКА - Број новооснованих предузетничких радњи у Српској за десет мјесеци ове године повећан је за 971 у односу на исти период лани, али привредници упозоравају да раст малих бизниса не значи и опоравак економије, јер реални сектор и даље оптерећују пад производње и недостатак радне снаге.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Српској је за десет мјесеци ове године основана 2.281 предузетничка радња, док их је у истом периоду лани регистровано 1.310. Истовремено, од почетка јануара до краја октобра ове године одјављено је 1.887 предузетника, док је у истом периоду прошле године тај број износио 3.660. Када је ријеч о привредним друштвима, за десет мјесеци ове године основано је 861 ново, док је у истом периоду лани регистровано 851. С друге стране, број одјављених привредних друштава повећан је са 350 у прошлој на 446 у овој години.

Укупан број регистрованих пословних субјеката у Српској тренутно износи 22.193, док је предузетника 27.060. Посматрано према дјелатностима, међу привредним друштвима најзаступљенији је друмски превоз робе, а слиједе производња електричне енергије, савјетовање у вези са пословањем и управљањем, изградња стамбених и нестамбених зграда те неспецијализована трговина на велико. Када је ријеч о предузетницима, највише је оних који се баве припремом и послуживањем пића, фризерским и другим дјелатностима за уљепшавање, одржавањем и поправком моторних возила, рачунарским програмирањем и друмским превозом робе.

Предсједник Подручне привредне коморе Добој Радован Пазуревић сматра да се све већи број људи, суочен са тешким пословним околностима, одлучује за покретање мањих и флексибилнијих дјелатности, са нижим трошковима и мањим ризиком пословања.

- Јако су тешка времена за значајније привредне субјекте, односно веће компаније. Вјероватно људи покушавају да самостално покрену нешто мање, јер што је фирма мања, то је флексибилнија, има мање трошкове пословања, а самим тим и мање ризике. Ипак, бојим се да то неће донијети значајније позитивне финансијске ефекте, нити велику корист за друштво, јер помало губимо привредну кондицију и смањује се број субјеката који стварају нову вриједност - рекао је Пазуревић за "Глас".

Он је истакао да посебно забрињавају кретања у прерађивачкој индустрији, гдје је, како је навео, физички обим производње мањи за око седам одсто, уз истовремено смањење броја радника у индустрији и реалном сектору.

Према његовим ријечима, проблеми се огледају и у расту задужености, неповољнијем односу увоза и извоза, те недостатку домаћих производних капацитета који би могли да обезбиједе већу повезаност привреде и задржавање новца у домаћем економском систему.

- Ми немамо довољно повезане фирме које једна од друге купују, производе и продају, него готово све увозимо. Наша шанса је у развоју пољопривреде и производњи хране, али и оживљавању привредних дјелатности које могу да искористе природне и људске ресурсе. Потребно је направити озбиљну анализу и видјети шта можемо урадити да поправимо стање - нагласио је Пазуревић.

Он је најавио да ће Привредна комора РС, након формирања нове владе, затражити састанак са представницима извршне власти како би разговарали о кључним проблемима привреде и понудили подршку у планирању и анализи мјера за њено унапређење.

Да број новооснованих радњи не одражава у потпуности стање на тржишту, сматра и директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић, који истиче да на статистичке податке утичу и сезонске дјелатности, али и промјене у пословном окружењу. Он је указао на све израженији недостатак занатлија, истичући да су фризерске и угоститељске дјелатности међу најзаступљенијим, док су бројни мајсторски послови дефицитарни.

- Никада занати нису били у бољој позицији када је ријеч о потражњи за послом, али је проблем што нема мајстора. На поправку кућних апарата чека се и по два-три мјесеца, а посебно су тражени керамичари, водоинсталатери и лимари. Немамо довољно људи са потребним знањима и вјештинама - рекао је Братић.

Превозници

Као један од већих проблема Јовица Братић је издвојио и положај домаћих друмских превозника, који због ограничења у раду и отежаних услова пословања све чешће региструју фирме у Словенији и Хрватској.

Према његовим ријечима, недостатак радника захтијева више пажње посвећене стручном образовању и практичној настави, како би млади били оспособљени за занимања која су на тржишту рада све траженија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.