Производња без рачунице затире оранице

БАЊАЛУКА - Јесења сјетва у Српској приводи се крају, а ратари, након дуготрајне суше и кашњења у припреми земљишта, настоје да искористе посљедње повољне дане за завршетак радова, иако у нову производну сезону улазе са знатно већим трошковима и неизвјесном зарадом.

Процјене пољопривредних удружења показују да би ове јесени могло бити засијано више површина под пшеницом него лани, јер произвођачи због све чешћих суша одустају од кукуруза, док раст цијена репроматеријала и ниска откупна цијена житарица додатно отежавају производњу.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић рекао је за "Глас" да је недостатак падавина од почетка љета отежао припрему земљишта, али да су посљедње кише поправиле стање на парцелама и омогућиле наставак сјетве.

- Произвођачи који су успјели да посију прије кише сада имају усјеве у фази ницања, а повољни услови су и за оно што је посијано између два кишна периода. Има још ратара који не одустају од сјетве и чекају да се земљиште просуши како би завршили радове - рекао је Маринковић.

Он је оцијенио да би до 10. новембра сјетва још могла бити обављена у оптималним роковима, док се након тога повећавају ризици и сјетвене норме.

ПРОШЛОГОДИШЊИ НИВО

Према његовој процјени, ове јесени у Српској могло би бити засијано између 40.000 и 43.000 хектара, што је на нивоу прошлогодишњих површина или нешто више. Сматра да ће пшеница задржати доминантно мјесто, јер се произвођачи, због све чешћих љетних суша, окрећу озимим културама и смањују површине под кукурузом.

Маринковић је упозорио да су трошкови јесење сјетве у односу на прошлу годину већи око 20 одсто и то горива готово 50 одсто, а ђубрива, зависно од формулације, до 25 одсто.

- Додатну неизвјесност представља то што се не назире крај рата, који је један од основних узрока раста цијена горива. То ће утицати и на прољећну сјетву и прихрану, због чега смо већ предлагали повећање аграрног буџета како би се ублажиле посљедице поскупљења - истакао је Маринковић.

Додао је да домаћу производњу додатно оптерећују неуређено тржиште, прекомјеран увоз и непредвидиве откупне цијене, због чега пољопривредници тешко могу планирати производњу и очекивану зараду.

СЕМБЕРИЈА

Слична очекивања о повећању површина под пшеницом има и предсједник Удружења пољопривредних произвођача Семберије и Мајевице Саво Бакајлић, који процјењује да би у највећој житници Српске овом културом могло бити засијано између 18.000 и 19.000 хектара, око десет одсто више него лани.

- До сада је засијано око 60 одсто планираних површина. На почетку смо имали тврду земљу и недостатак падавина, али је посљедња киша добро дошла и сада очекујемо да ћемо завршити сјетву чим временске прилике дозволе - рекао је Бакајлић.

Према његовим ријечима, произвођачи све више одустају од кукуруза, јер без наводњавања тешко могу рачунати на сигуран род, па се окрећу пшеници, јечму, ражи и тритикалеу. Ипак, веће површине не значе и бољу зараду. Бакајлић тврди да је производња пшенице ове године премашила 2.200 КМ по хектару, док је откупна цијена остала између 30 и 32 фенинга по килограму.

- Имали смо добар квалитет и рекордне приносе, али нисмо остварили значајнију зараду. Ако имамо двије сушне године и овако ниску цијену пшенице, такву производњу је готово немогуће финансијски издржати. Влада би требало да заштити домаћу производњу и омогући цијену која ће пратити стварне трошкове - упозорио је Бакајлић.

Као један од великих проблема навео је и недостатак складишних капацитета и робних резерви, због чега су произвођачи принуђени да пшеницу продају одмах након жетве, без могућности да сачекају повољније тржишне услове.

- Произвођач је прва карика у ланцу и требало би да буде заштићен. Овако све више људи одустаје од производње јер, упркос подстицајима, једноставно нема рачунице - поручио је Бакајлић.

ПРИЈЕДОРСКА РЕГИЈА

На подручју приједорске регије јесења сјетва завршена је на око 80 одсто планираних површина, а најзаступљенија култура је пшеница, рекао је виши стручни сарадник приједорске канцеларије Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Душко Комненовић.

Он је навео да су падавине погодовале већ засијаним парцелама, на којима су усјеви у фази поника, те да ће сјетва бити настављена чим се стекну услови за улазак у њиве.

Комненовић је истакао да подстицај Министарства пољопривреде од 500 КМ по хектару значајно стимулише сјетву пшенице, а произвођачима који сију у новембру савјетовао је да повећају сјетвену норму за десет до 15 одсто и користе сортно сјеме како би остварили жељене приносе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.