Криза потапа грубу градњу?!

БАЊАЛУКА - Вишегодишња криза у њемачкој станоградњи, праћена падом приватних инвестиција, отказивањем пројеката и заштитом домаћих компанија, све више смањује обим послова и маневарски простор грађевинским фирмама из Републике Српске које раде на том тржишту, посебно у сектору грубе градње.

Према подацима минхенског Института за економска истраживања "Ифо", пословни сентимент у њемачкој станоградњи додатно је погоршан крајем прошле године, а опоравак се још не назире. Индекс који мјери расположење у сектору пао је у децембру на минус 20,6 поена, док готово половина компанија пријављује недостатак наруџбина и раст отказивања већ планираних пројеката.

Директор Сектора гранских удружења при Привредној комори РС Миле Петровић подсјетио је да је пад у Њемачкој почео још 2020. године, те да је смањење приватних инвестиција у грађевинарству достигло чак 28 одсто, што је довело до банкрота бројних компанија у сектору високоградње.

- У Њемачкој се посебно осјетио пад у области станоградње, што је највише погодило фирме које се баве грубим грађевинским радовима. Наше компаније углавном раде са њемачким партнерима који су финансијски стабилни и који морају испуњавати строге услове да би уопште могли ангажовати деташиране раднике - рекао је Петровић.

Он је нагласио да наплата потраживања за сада није алармантна, али да је број послова осјетно смањен, јер Њемачка у условима кризе предност даје домаћим фирмама.

- Њемачки инвеститори прво ангажују своје компаније како би заштитили домаћу привреду, док се страним фирмама, иако су често повољније, отказују послови. Када је дошло до пада станоградње, држава се окренула инфраструктурним пројектима, у које су углавном укључене њихове фирме - истакао је Петровић.

Према његовим ријечима, деташиране фирме из Српске суочавају се и са додатним оптерећењима, попут све тежег добијања радних дозвола, ограничења рада на градилиштима, као и повећања трошкова обавеза од јула прошле године за око 20 одсто.

- Тамо гдје постоје дугогодишњи партнерски односи и добра сарадња, њемачки инвеститори показују разумијевање и коригују цијене радова, јер су и сами свјесни раста трошкова - навео је Петровић.

Он је додао да фирме које се баве електроинсталацијама и завршним грађевинским радовима за сада раде готово истим интензитетом, јер је ранија експанзија градње оставила велики број пројеката у завршним фазама.

- Међутим, ако не дође до брзог опоравка грубе градње и те фирме би се могле суочити са сличним проблемима - упозорио је Петровић.

Привредна комора РС, како је навео, сваке године расподјељује исти број деташмана, укупно 636 дозвола, али тренутни показатељи говоре да се груба градња споро опоравља, док сектор завршних радова задржава континуитет.

- Све већи број радника из Српске одлучује се да више не иде у Њемачку, што ће додатно утицати на смањење обима послова - рекао је Петровић.

Сличну слику са терена потврђује и технички директор грађевинског предузећа "Враница" Ненад Станишљевић, чија фирма годинама послује у Њемачкој.

- Лоша ситуација траје већ три до четири године и ништа се битно не поправља. Станоградња је готово стала, што је довело до мањка посла, пада цијена и тешке борбе за опстанак – казао је Станишљевић.

Он је навео да у Њемачкој плаћања углавном иду у року од 15 дана па фирме релативно брзо могу да препознају проблеме код партнера.

- Увијек постоји ризик да нека фирма оде у стечај и да дио потраживања остане ненаплаћен, али чим дође до кашњења, ми обустављамо радове - објаснио је Станишљевић.

Према његовим ријечима, прошле године искориштеност деташмана у БиХ била је око 50 одсто, а највећи дио повукле су фирме које се баве инсталацијама, док су предузећа у грубој градњи знатно лошије прошла.

- Трошкови су порасли, цијене су пале и све је теже одржати пословање. Очекујемо неки опоравак, али за сада је то врло неизвјесно - истакао је Станишљевић.

УПИТИ
Миле Петровић је истакао да, иако постоје упити и са других тржишта, попут Блиског истока, домаће грађевинске компаније све теже одговарају на такве понуде. Како је навео, кључни проблем је што у Српској више нема довољно великих система који би могли ангажовати и упутити по неколико стотина радника на један пројекат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.