Привреда
Фото: Кинески вјетропаркови се виде из свемира
ПЕКИНГ - Док се Европа и САД боре да убрзају енергетску транзицију, Кина је већ далеко одмакла у једној од кључних области – производњи електричне енергије из вјетра. Са више од половине свјетског раста у вјетроенергији посљедњих година, Пекинг данас држи апсолутно водећу позицију на планети, далеко испред свих конкурената.
Према најновијим подацима из енергетских статистика и Свјетског удружења за енергију вјетра (ВWЕА), у првој половини 2025. године Кина је инсталирала око 51,4 гигавата нових вјетроелектрана, па укупан капацитет вјетроенергије у Кини сада премашује 600 гигавата инсталиране снаге, што је значајан пораст у односу на претходне године и више него што Европска унија и Сједињене Државе имају заједно.
Током само једне године, Кина је додала око 80 гигавата нових капацитета, што представља 70 одсто свих нових вјетроелектрана инсталираних широм свијета.
Државна кинеска телевизија ЦГТН истиче да је земља већ петнаесту годину заредом глобални лидер по укупној снази вјетроенергије, што јасно показује размјере ове енергетске трансформације.
Европа – велика, али фрагментисана
Иако технолошки веома напредна, Европа заостаје за Кином када су вјетропаркови у питању. Европа има снажан вјетроенергетски сектор, али је он распршен међу многим државама.
Укупни капацитет вјетроелектрана на европском континенту износи око 285 гигавата, при чему се највећи дио налази у Њемачкој, Шпанији, Великој Британији и државама Сјеверног мора, које предњаче у развоју морских вјетропаркова.
У енергетском миксу Европске уније вјетар данас учествује са око 17 одсто укупне производње електричне енергије, што је историјски максимум и важан показатељ да се континент постепено одваја од фосилних горива, пише ВиндЈуроп.
САД су други највећи појединачни произвођач вјетроенергије на свијету, али су и даље далеко иза Кине. Њихова укупна инсталирана снага износи око 150 гигавата, а вјетар обезбјеђује приближно десетину укупне електричне енергије у земљи.
Иако су САД пионири у развоју великих вјетропаркова, нарочито на копну у централним државама, спорија административна процедура и отпори на локалном нивоу често успоравају нове пројекте, посебно на мору.
Кина и остатак свијета
Кина има највећи укупни вјетроенергетски капацитет на планети. Уколико би се сабрали капацитети Европске уније и САД, и даље би тешко достигли кинеску укупну инсталацију.
Разлика између Кине и западних економија није само у бројевима, већ и у брзини. Док се у Европи и САД планови „развлаче” годинама, Кина вјетропаркове гради у рекордним роковима, ослањајући се на снажну државну подршку, масовну индустријску производњу и сопствене произвођаче турбина, који данас снабдијевају и велики дио свјетског тржишта, преноси ЦГТН Њуз.
Управо та комбинација политичке стратегије и индустријске моћи омогућила је Кини да од земље зависне од угља постане глобални симбол енергетске транзиције.
У поређењу са Европом и Америком, Кина данас не само да производи више енергије из вјетра, већ поставља темпо којем остатак свијета покушава да се прилагоди.
Данас претварање кинетичке енергије ваздуха у електричну енергију помоћу вјетротурбина заузима централно мјесто у кинеској енергетској стратегији, као кључна компонента преласка са угља на чистије изворе енергије.
Гансу – најмасивнији вјетропарк на свијету
Према подацима из 2024. и 2025. године, Кина има огроман капацитет вјетроелектрана и у тој земљи се налази и највећи вјетропарк на свијету.
Кинески Гансу вјетропарк, познат и као Ђиућуан, по укупној планираној снази и броју турбина сматра се највећим на свијету.
Овај огромни комплекс вјетроелектрана налази се у провинцији Гансу, у западној Кини, на ободу пустиње Гоби, у близини града Ђиућуана.
Пројекат је осмишљен као једна од највећих колекција вјетроелектрана икада, са планираним укупним капацитетом до 20 гигавата. То га је учинило највећом таквом инсталацијом на свијету у вријеме када је комплетиран.
Процјене говоре да ће при пуном капацитету Гансу производити огромне количине електричне енергије, еквивалентне потрошњи мањих држава.
Овај вјетропарк је толико огроман да сателитски снимци јасно показују распоред турбина на великим површинама земљишта, јер се простире на десетинама хиљада хектара и састоји се од више од 7.000 вјетротурбина распоређених на више локација унутар комплекса.
Сам вјетропарк у Гансу ће, када се заврши, генерисати више од хиљаду милиона мегават-часова годишње, довољно да покрије потребе милиона домаћинстава или индустријских зона.
Ове бројке показују како Кина вјетроенергију сматра централном тачком своје енергетске транзиције.
Морски вјетропаркови и технолошки напредак
Европа је лидер у технолошком и инфраструктурном развоју вјетроенергије, посебно у офшор, односно морским инсталацијама, мада је укупан капацитет и даље мањи од кинеског.
Кинеска влада годинама интензивно улаже у развој вјетроелектрана и на мору. То је дио шире политике да до 2035. године значајан дио укупне потрошње енергије потиче из нефосилних извора, међу којима вјетар и сунце имају највећи удио.
Произведена је и вјетротурбина снаге 16 мегавата која држи свјетски рекорд и способна је да произведе и до 384.100 киловат-часова у једном дану, што је довољно да покрије потребе скоро 170.000 људи у једном дану, преноси ЦГТН.
Најновије генерације морских вјетротурбина достижу и до 26 мегавата појединачног капацитета, са роторима пречника већег од 300 метара, што подиже глобални стандард производње електричне енергије из вјетра на потпуно нови технолошки ниво.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике
