Индустрија Српске у плусу, али раст више подигле цијене него производња

БАЊАЛУКА - Раст укупног промета индустрије у Српској од пет одсто током љета, подстакнут првенствено повећаном иностраном потражњом за домаћим прехрамбеним производима, привредници и економисти посматрају са опрезом уз упозорење да је финансијски плус већим дијелом резултат виших цијена, него стварног количинског обима производње.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупан промет индустрије у Српској у јулу био је за пет одсто већи него у истом мјесецу прошле године, док је у односу на просјек 2025. године повећан за 7,9 одсто. На иностраном тржишту промет је у јулу, на годишњем нивоу, повећан за 9,6 одсто, док је на домаћем смањен за 1,6 одсто.

Директор Подручне привредне коморе Бањалука и економиста Александар Љубоја казао је за "Глас" да позитивне показатеље треба посматрати опрезно, јер није јасно у којој мјери раст промета произлази из већег обима, а у којој из раста цијена.

- Када генерално посматрамо који дио индустрије је у порасту, да ли је то металургија, енергетика или нека друга прерађивачка индустрија, сами параметри су позитивни. То је вјероватно резултат додатне активности, али и чињенице да смо претходних година имали пад индустријске производње, па се полазна вриједност смањивала и сада смо дошли до фазе стабилизације и благог раста - рекао је Љубоја.

Он је нагласио да је, осим самог раста, важна и структура тог промета, као и кретање извоза.

- Ако извоз расте, можемо бити задовољни и то посматрати као стабилнији период, упркос негативним кретањима у појединим областима, попут нафтних деривата и петрохемије. Ипак, морамо бити опрезни јер не знамо да ли је промет по количини већи или је само његова новчана вриједност већа, с обзиром на то да су цијене расле. Структура је веома битна - казао је Љубоја.

Додао је да је због екстерних фактора тешко прогнозирати кретања у наредном периоду.

- Не можемо много тога предвидјети због геостратешких кретања, цијена енергената и прехрамбених производа, на које не можемо утицати. Ако се трендови наставе у овом правцу, нема превеликих позитивних очекивања, али морамо и даље бити оптимисти - рекао је Љубоја.

Предсједник Подручне привредне коморе Бијељина Бранимир Андрић казао је да, упркос јулском расту, подаци за првих осам мјесеци указују на наставак неповољног тренда у индустријској преради.

- Током љета смо имали сезонски прилив примарних пољопривредних производа који су прерађивани, попут брашна, који су највише извожени у Турску. Потражња из иностранства за тим производима била је знатно већа него прошле године, чему је допринио и смањен извоз пшенице, кукуруза и уљарица из црноморског региона, као и отежан транспорт због рата у Украјини. Турска није имала довољне количине, па се окренула нашем тржишту - рекао је Андрић.

Он је истакао да је јулски резултат потребно посматрати у ширем контексту.

- Ми већ четири године имамо пад индустријске производње и тај тренд се наставља. Зато један добар мјесец сам по себи не може значајније промијенити укупну слику - казао је Андрић.

Осврћући се на раст промета на домаћем тржишту, он је објаснио да већи новчани износ не значи нужно и већу количинску продају.

- У апсолутном износу имамо повећање због раста цијена енергената које увозимо, што се одразило и на цијене производа. Због тога је коначни износ промета и прихода већи, иако је количински он можда нижи. Финансијски износ, дакле, расте, али то не мора значити и већи обим производње - рекао је Андрић.

Он сматра да је за преокрет неопходна снажнија подршка домаћој производњи, посебно у областима у којима је увозна зависност велика.

Мјере

Бранимир Андрић је истакао да су припремили десетак конкретних мјера за наредни програм економских реформи, којима би требало подржати домаћу производњу и смањити увозно-извозни дефицит.

- Посебну пажњу треба усмјерити на производе које увозимо у великој мјери, односно више од 70 одсто, како бисмо јачали сопствену производњу стратешки важних производа. На тај начин повећали бисмо производњу, смањили увоз и остварили позитиван ефекат на бруто домаћи производ – рекао је Андрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.