Фото: Агенције
БАЊАЛУКА - Робна размјена БиХ са Сједињеним Америчким Државама ове године прешла је из суфицита у дефицит од 35,8 милиона КМ, након што је вриједност увоза, предвођена енормним растом набавки експлозивних материја, скочила за 92,1 одсто, док је извоз, усљед преполовљених испорука оружја и муниције, пао за 32,7 одсто.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, вриједност робе увезене из САД од јануара до октобра достигла је 137,6 милиона КМ, што је раст од 92,1 одсто у односу на исти период лани, када је увоз износио 71,6 милиона КМ. Занимљиво је да је, упркос готово удвострученој вриједности, маса увезене робе смањена за 5,2 одсто, са 12,45 на 11,81 милион килограма.
Кључни разлог за такав несклад налази се у наглом скоку набавке експлозива, пиротехничких производа, шибица и запаљивих препарата.
Увоз ове робе порастао је више од 700 пута, са прошлогодишњих 89.870 КМ и свега 91 килограм, на 63,2 милиона КМ, чинећи готово половину укупне вриједности увоза из Америке. С друге стране, извоз из БиХ на америчко тржиште пао је за 32,7 одсто, са 151,3 на 101,8 милиона КМ, док је количински смањен за 19,6 одсто. Највећи ударац претрпио је сектор намјенске индустрије, односно извоз оружја и муниције, који је смањен са 71,8 на 33,1 милион КМ, што је пад од 38,7 милиона КМ или 53,9 одсто.
Већински власник Техничког ремонта Братунац (ТРБ) Славенко Ристић сматра да је пад извоза у највећој мјери повезан са царинама које је увела администрација америчког предсједника Доналда Трампа, оцјењујући да је ријеч о привременом поремећају који би у наредним мјесецима требало да буде превазиђен.
- Сматрам да је то у директној вези са царинама које је увела Трампова администрација. Знамо да је то било 30 одсто и да такви услови нису реални. Мислим да је ово тренутна ситуација и да ће се у наредних неколико мјесеци промијенити, те да ће извоз муниције на америчко тржиште поново бити настављен у обиму и темпу на који су компаније из ФБиХ раније навикле - рекао је Ристић за "Глас".
Он је подсјетио да су произвођачи из ФБиХ већ дуги низ година присутни на америчком тржишту, док је ТРБ то тржиште почео да осваја тек недавно, истичући да очекује повећање извоза из ове компаније.
- Ове године већ испоручујемо муницију, прије свега палебну, механичку и електронску, и управо тим производима освајамо америчко тржиште - навео је Ристић.
Када је ријеч о традиционалном извозу наоружања и војне опреме у САД, Ристић је указао на значај малокалибарске муниције и каписли које су годинама чиниле велики дио извоза домаћих произвођача.
- У континуитету се у Америку извозила прије свега малокалибарска муниција, посебно из "Игмана", калибра 7,62 пута 39 и других калибара, док је "Гинекс" извозио каписле, без којих се муниција не може комплетирати. Према мојим сазнањима, више од 60 до 70 одсто производње појединих компанија раније је одлазило на америчко тржиште - рекао је Ристић.
Он је додао да су и у ТРБ-у принуђени да одређене компоненте набављају на различитим тржиштима, али да очекује стабилизацију снабдијевања, истичући да домаћи произвођачи истовремено повећавају производне капацитете.
Другачији поглед на узроке промјена у робној размјени са САД има економиста Игор Гавран, који сматра да је пад извоза био очекиван, али да је нагли раст увоза далеко изненађујући и да је управо он додатно допринио преласку из суфицита у дефицит.
- Иако је пад извоза био очекиван, раст увоза дефинитивно није. Статистички су и пад извоза и раст увоза довели до дефицита, али раст увоза је много шокантнији - оцијенио је Гавран.
Он сматра да су америчке царине, које су накнадно поништене, биле један од кључних разлога смањења извоза, али да проблеме не треба посматрати искључиво кроз спољнотрговинске услове.
- Оне су сигурно кључни узрок пада извоза, али и проблеми у раду намјенске индустрије, која због лошег управљања, прије свега у ФБиХ, има много проблема чак и у идеалним околностима. Надам се да ће унутрашњи проблеми бити превазиђени и да ће се извоз вратити на ранији ниво, па и повећати, али ова година је у том смислу увелико изгубљена - рекао је Гавран.
Он сматра да је ријеч о набавкама за потребе домаће намјенске индустрије, а као могуће разлоге за увоз из САД наводи учешће америчке компаније у капиталу једног од домаћих произвођача и повољнији царински третман при извозу на америчко тржиште.
- Не можемо озбиљну намјенску индустрију градити на увозу компоненти које бисмо морали сами производити. Једино трајно рјешење је развој властите производње - поручио је Гавран.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.