Да ли ће шољица кафе постати луксуз?

Нови прописи Европске уније, који ступају на снагу 30. децембра 2025. године, донијеће са собом и нове цијене за многе друге производе.

Цијене кафе, напитка без којег многи не могу да започну дан, посљедњих недјеља су поново отишле у небеса што поново потеже питање да ли би ускоро најобичнија шољица овог пића могла да буде прави луксуз.

Јер, цијена кафе арабика је на берзи у Њујорку порасла на двомјесечни максимум након што су мразеви забиљежени у Бразилу, па ће род бити мањи од очекиваног.

Професор Економског факултета у Београду Вељко Мијушковић наводи за РТС да је поскупљење кафе резултат комбинације више глобалних фактора, као што су климатске промјене које погађају производњу, раст потражње широм свијета, проблеми у ланцима снабдјевања, трговинска ограничења, промјене на берзи, спекулације на тржишту.

Тренутни тренд није повољан и може се очекивати раст цијене у наредним мјесецима.

"Остаје да се види шта ће се дешавати са неповољним климатским факторима. Уколико се они примире и залихе робе на глобалном нивоу стабилизују, можемо очекивати стабилизацију цене, али је мало вероватно да ће она пасти", рекао је Мијушковић.

Навео је да се код нас ефекти осјетити касније.

"Постоји одређени одложени ефекат, у зависности од тога колико је робе већ присутно од стране увозника и такозваних ростера, оних који пеку, односно прже", рекао је Мијушковић.

Уредник портала "Академија кафе" Бојан Ђорђевић рекао је да кафа код нас поскупјела, али не толико колико на свјетском тржишту, али довољно да се осјети да имамо велике проблеме.

"И даље је велики проблем што је кафа акцизна роба, а налази се у потрошачкој корпи. То нема везе једно с другим. Волео бих да ми неко објасни зашто је то тако, а ако не, онда бар да се скине акциза са кафе како би она била нешто јефтинија", сматра Ђорђевић.

Рекао је да Кина увози енормне количине кафе и да су "Кинези отели кафу", и да очекује да ће кафа у једном тренутку постати луксуз.

"У неким локалима шољица еспреса већ кошта 370 динара и то је мало безобразно, мислим да није реално, јер није кафа баш толико поскупјела", рекао је Ђорђевић.

Указао је да ће људи наставити да пију кафу и да ће се трудити да пију добру кафу, али да то више неће бити уобичајено "кафенисање", већ само једна кафа.

Професор Мијушковић је објаснио да је кафа листирана у оквиру потрошачке корпе зато што се сматра дијелом свакодневне потрошње.

"Држава је мудро одредила категорије за акцизе, почевши од цигарета и кафе, јер су то производи са сигурним прометом и великим обимом, што омогућава убирање прихода", рекао је Мијушковић.

Србија кафу увози из Бразила и Вијетнама

Према Ђорђевићевим речима, Србија највише увози кафу из Вијетнама и Бразила, који такође имају проблема са извозом.

То су, како каже, превелики произвођачи, који су некако успевали да балансирају са цијеном.

"Већина свјетске кафе производи се у Бразилу. У Вијетнаму се производи кафа сумњивог квалитета, углавном робуста, која није врхунског квалитета, али је потребна за прављење мјешавина. До сада су велики произвођачи успјевали да на различите начине спријече велики раст цијена, али сада мислим да више немају простора за то. Највећи удар ће поново осјетити мали произвођачи који имају велике трошкове, што доводи до затварања пржионица које су производиле суперквалитетну кафу и проблема угоститељских објеката са клијентелом, због чега мислим да ово није најбоље вријеме за кафу", рекао је Ђорђевић.

Нови прописи Европске уније, који ступају на снагу 30. децембра 2025. године, донеће са собом и нове цијене за многе друге производе.

Осим кафе, уредба обухвата и какао, палмино уље, соју, говеђе месо, дрво и каучук.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.