Биљни производи подијељели ЕУ: Спор око назива и пореског третмана

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БРИСЕЛ - Земље Европске уније дуго већ нису усаглашене око тога како назвати алтернативе животињским производима на биљној бази, а земље имају и прилично различита мишљења и о томе како да се ти производи опорезују.

 Различите стопе ПДВ-а у земљама ЕУ

Раније ове године невладина организација Европска вегетаријанска унија, која је и кровно удружење за 48 цивилних организација у 30 земаља, залагала се за очување ознака попут "вегетаријанских бургера", а сада је фокус преусмерен на опорезивање, преноси бриселски Рапортер.

Студија је показала и да се производи биљног поријекла често суочавају са већим стопама од производа животињског поријекла, а као примјер наводи се Мађарска гдје картон напитка на бази соје, зоби или бадема има порез на додану вриједност (ПДВ) од 27 одсто, док кравље млијеко има смањену стопу од пет одсто, а исто важи и за биљне алтернативе месу и риби.

Менаџер за политику у вегетаријанском лобију Рафаел Пинто довео је у питање инсистирање неких политичара да би потрошачи требало да имају слободу да бирају своју исхрану.

- Када се биљни протеин опорезује 20 одсто више од животињског, избор је направљен прије него што производ стигне на полице супермаркета - рекао је он за Рапортер.

У 12 од 27 земаља биљни производи више опорезовани

Студија је открила и да се у 12 од 27 земаља ЕУ барем један производ биљног поријекла опорезује више од његовог еквивалента животињског порекла, наводи портал и додаје да извјештај не обухвата воће и поврће, који имају користи од снижених стопа у већини земаља, али обухвата производе попут махунарки, тофуа и текстуриране соје, као и новије алтернативе месу, млијечним производима и риби.

Наводи се и да Мађарска, Хрватска и Пољска имају највећи број диспаритета, с тим што су неравнотеже у Пољској релативно скромне, а да их Словачка има мање, али веће.

Биљна пића најчешће на удару већих пореза

Пића на биљној бази суочавају се с најнеједнакијим третманом, с вишим стопама у осам земаља, наводи се и додаје да су Владе у Белгији, Чешкој и Португалу недавно ускладиле пореске стопе за пића на биљној бази са стопама за кравље млијеко, имајући у виду здравствена ограничења попут интолеранције на лактозу и алергије на млијечне протеине.

Иако мање распрострањена, подјела на маргарин и путер је најстарији пример таквих разлика у ПДВ-у и претходи појави нових производа попут алтернатива морским плодовима, а неједнак порески третман је углавном зато што су многи од тих производа класификовани као "прерађени".

Извјештај није идентификовао случај дискриминације у супротном смеру, што се догађа само с неупоредивим производима - у Шпанији се, наводи портал, суве махунарке опорезују са четири одсто, док се свјеже месо опорезује са 10 одсто.

Додаје се и да ЕУ не производи ни приближно довољно протеинских усјева да задовољи потражњу за људском исхраном и сточном храном, ослањајући се на треће земље попут Бразила и САД, а овог љета Комисија је представила план за рјешавање овог проблема, али се уздржала од предлагања свеобухватних политика усмјерених на потрошаче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.