Скупљи енергенти однијели милијарду

БАЊАЛУКА - Нагли раст цијена нафтних деривата на свјетском тржишту повећао је за готово 918 милиона КМ вриједност увоза горива у БиХ за десет мјесеци ове године у односу на исти период лани, иако је количински увезено око 47 милиона литара мање, што представља додатни удар на домаћу привреду, куповну моћ становништва и стабилност снабдијевања.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, за десет мјесеци ове године увезено је 1,272 милијарде литара нафте и нафтних деривата, укупне вриједности 2,586 милијарди КМ, док је лани за 1,319 милијарди литара издвојено 1,669 милијарди КМ.

Највећи дио увоза односио се на дизел, којег је увезено 1,097 милијарди литара, у вриједности од 2,247 милијарди КМ, док је бензина стигло 152,6 милиона литара, за шта је плаћено 295,6 милиона КМ. Иако је количина увезеног дизела била мања него лани, његова вриједност порасла је за више од 800 милиона КМ, док је код бензина повећање износило око 94 милиона КМ.

Највише бензина у БиХ стизало је из Србије, Хрватске и Италије, док су главни добављачи дизела Италија, Србија и Хрватска. Лож-уље је највише увожено из Италије, Бугарске и Хрватске, а остала горива, укључујући керозин, из Хрватске, Кувајта и Саудијске Арабије.

Предсједник Одбора за промет нафтом и нафтним дериватима Подручне привредне коморе Бањалука Драган Тришић истакао је за "Глас" да је снажан раст набавних цијена већ довео до смањења простора за зараду дистрибутера, јер је одлуком Владе Српске ограничена трговачка маржа на 0,25 КМ по литру. Он сматра да у наредном периоду није реално очекивати стабилизацију тржишта, већ да би поремећаји у снабдијевању могли бити додатно изражени, што отвара и могућност несташица горива.

- На свјетском тржишту већ постоји дефицит појединих деривата, а доласком зимског периода и смањењем залиха гаса у земљама Европске уније може доћи до повећане потрошње дизела. То ће се неминовно одразити на однос понуде и потражње и додатно оптеретити тржиште - упозорио је Тришић.

Он је навео да дистрибутери у Српској за сада располажу оптималним залихама, које на бензинским пумпама у просјеку покривају потребе за наредних десет до 15 дана, али да би евентуални прекид набавке са Медитерана или из рафинерија у окружењу могао довести до озбиљнијих проблема.

- Уколико дође до прекида или немогућности куповине на Медитерану и у рафинеријама у окружењу, пријети енергетска криза и дефицит деривата. То би се најприје осјетило на бензинским пумпама, јер би већи број дистрибутера био онемогућен да се директно снабдијева. Зато је важно да имамо велике нафтне компаније које имају финансијску снагу да обезбиједе континуитет пословања и приступ глобалним добављачима, који у оваквим околностима бирају са ким ће сарађивати. Начин пословања је потпуно поремећен и тржиште функционише без јасних правила - казао је Тришић.

СЛАБЉЕЊЕ ДОМАЋЕ ЕКОНОМИЈЕ

Економиста Игор Гавран сматра да повећање издвајања за увоз енергената представља додатно слабљење домаће економије, која и иначе биљежи негативан спољнотрговински салдо.

- С обзиром на то да континуирано имамо дефицит и негативан салдо са иностранством, по сваком основу, даљи раст дефицита и трошкова увоза масовно додатно осиромашује земљу и угрожава одрживост наше економије. Иако се можемо надати промјенама у наредном периоду, уколико резултати америчких избора натјерају предсједника САД да заустави агресију на Иран и тиме омогући пад цијена енергената, овај губитак нећемо тиме надокнадити - истакао је Гавран.

Он сматра да би власти требало да размотре привремену суспензију наплате барем дијела акциза како би ублажиле притисак на привреду и становништво, али упозорава да краткорочне мјере нису довољне без системских рјешења која би смањила зависност од увозних енергената.

- Привремена суспензија наплате барем дијела акциза била би оправдана и корисна, али власти би требало да учине и више од тога и дугорочно смање зависност од увозних цијена. Имамо домаћу рафинерију нафте која би могла задовољити потребе нашег тржишта, а која је заустављена због неодговорности власника који никада није испунио услове приватизације. Њен рад би драстично умањио трошкове увоза, а чак би нам омогућио и да постанемо извозник нафтних деривата. Сматрам да би и ренационализација рафинерије, односно одузимање од неодговорног власника, била оправдана уколико одбије да је поново покрене - рекао је Гавран.

Додао је да је, осим покретања домаће прераде, неопходно формирање и одржавање стратешких резерви нафте, односно нафтних деривата уколико домаћа рафинерија не буде у функцији, како би се могло интервенисати на тржишту у периодима раста цијена. Исто тако, сматра да је неопходно формирати и резерве гаса.

Осврћући се на пад количинског увоза упркос знатно већој вриједности набављених деривата, Гавран оцјењује да је главни разлог смањена куповна моћ становништва и привреде, због чега долази до пада потражње и рационализације потрошње.

- Постоји и одређени ризик нелегалног увоза који није регистрован, као и уноса горива у резервоарима возила у случајевима када је оно јефтиније изван граница БиХ, али се највећи дио пада увезених количина може објаснити смањеном куповном моћи и потражњом - нагласио је Гавран.

ТРОШКОВИ

На коначну цијену коју плаћају потрошачи, осим набавне вриједности деривата, утичу и акцизе, путарине, трошкови транспорта, складиштења и други зависни трошкови, као и порез на додату вриједност од 17 одсто.

Само по основу акциза и путарина, зависно од врсте горива, на сваки литар обрачунавају се додатна давања, која код дизела износе 0,70 КМ, док су код појединих врста бензина и већа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.