БиХ колатерал трговинског рата САД и ЕУ

САРАЈЕВО - БиХ има велики трговински дефицит са САД, али се и поред тога нашла на листи великог броја земаља којима су од стране нове америчке администрације уведене увозне царине, и то у износу од 35 одсто, а што ће највише погодити домаћу намјенску индустрију, односно производњу и продају оружја, муниције и војне опреме Америци, која је била један од највећих трговинских партнера овог сектора.

Иако се свега један одсто укупне робне размјене БиХ са иностранством односи на САД, домаћа намјенска индустрија ће се након невиђене експанзије несумњиво наћи у проблемима због најновије одлуке америчког предсједника да покрене својеврсни трговински рат са остатком свијета. 

Према ранијим подацима Спољнотрговинске коморе и Управе за индиректно опорезивање, БиХ је током прошле године у Америку извезла робу вриједну око 234 милиона марака, док је увоз био 2,7 пута већи и износио је 633,4 милиона. 

Када је у питању структура извоза, трећина се односила на робу произведену од стране намјенске индустрије, која се углавном налази у ФБиХ. Предузећа из овог сектора су тада у САД извезла робу вриједну 70 милиона марака. Интересантно, из Америке је пут БиХ највише одлазило сировине за намјенску индустрију. Ради се о баруту. 

Према ријечима директора сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе Славише Ћеранића, врло мали дио трговинске размјене САД са БиХ односи се на реалну економију, што је велика разлика у односу на размјену са Европском унијом, која је највећи спољнотрговински партнер. У процентуалном износу ова размјена износи чак 73 одсто. 
Како каже, увођење америчких царина на европску робу имаће далеко веће негативне посљедице по БиХ. Наводи да ће се на највећем удару наћи домаће фирме чији се производи уграђују у финалне производе који се из Европске уније извозе у САД. 

Слично мишљење има и економиста Милош Грујић. Каже да САД нису међу најважнијим спољнотрговинским партнерима БиХ, али и да ће ефекти увођења царина и могући трговински рат између САД и Европске уније сигурно имати далеко веће негативне посљедице по домаћу економију. 

- Без обзира на овај потез Трампа, свака промјена у трговинским политикама великих свјетских сила може негативно утицати на домаћу индустрију, инвестиције и запосленост. БиХ је снажно повезана са тржиштем Европске уније, при чему се скоро три четвртине спољнотрговинске размјене одвија са чланицама ове заједнице, док само око један одсто обухвата трговину са САД. Стога ће индиректни учинци на БиХ кроз односе с ЕУ бити значајни. Све ово ће највише погодити аутомобилску, металску и машинску индустрију. БиХ извозно зависи од њемачког, али и италијанског тржишта - каже Грујић. 

Наводи и да, с обзиром на то да БиХ чини свега 0,05 одсто свјетске економије, то говори да се тренутно не може пуно урадити како би компаније и цијела привреда неутрализовали негативне посљедице увођења ових царина. Сматра и да ће ЕУ сигурно одговорити реципрочним мјерама, а што ће само погоршати спољнотрговинску размјену.

Када је у питању нова америчка тарифна стратегија и тактика да се царинама напуни државна благајна, Грујић каже да буџетски дефицит САД износи од 1,7 до 1,8 хиљада милијарди долара, те да ове царине могу донијети највише 200 до 300 милијарди, што није ни петина постојећег дефицита. 

- Трамп ће морати резати трошкове. Већина америчких економиста не вјерује да ће царине дугорочно користити економији. Главни ефекат ће бити инфлација и пад куповне моћи, јер више цијене значе мању потрошњу, а потрошња је покретач раста. То води према рецесији - каже Грујић. 

Предсједник Доналд Трумп потписао је 2. априла извршну наредбу којом се уводе реципрочне царине од 10 одсто на сву робу која се увози у САД и она ће бити примјењивана на скоро 180 земаља и територија. Она у случају увоза аутомобила у САД, без обзира на поријекло, износи чак 25 одсто. Ова одлука ће посебно погодити већ добро посрнулу Њемачку, гдје аутомобилски сектор захвата четвртину вриједности индустрије. Иначе, ове царине требало би стартују 5. априла. 

Четири дана касније, 9. априла, стартоваће и посебне тарифе за приближно 60 земаља које је Бијела кућа етикетирала "најгорим трговинским преступницима". Од ових тарифа су изузети производи попут бакра, лијекова, полуводича, дрвета, злата, енергије и одређених минерала који нису доступни у САД.

Методологија коју је користила Трампова администрација била је релативно једноставна и заснована на сљедећој формули. Као прво - узет је трговински дефицит који САД имају с одређеном земљом. Други корак - дијељење тог дефицита с укупним износом извоза те земље у САД. И на крају трећи - добијена цифра се затим дијели с два, јер је Трамп изјавио да жели бити "добар" према трговинским партнерима.

Највеће царине уведене су Лесоту, чак 50 одсто. Камбоџа је оцарињена са 49 одсто, а Лаос са 48, док ће роба која се у САД увози из Мадагаскара бити оцарињена са 47, а из Вијетнама са 46 процената, а Шри Ланка и Мјанмар 44 одсто. Сирија је опорезована са 41 одсто, као и Фокландска острва. На списку је, очекивано, и Кина чија је роба опорезована са 34 одсто, али и ЕУ са 20. Велика Британија је кажњена са 10 одсто, Јапан 24, Индија 26, Јужна Кореја 25 и Тајланд 36 одсто.

Нису поштеђене ни западнобалканске државе. Србија је добила највеће царине од 37 одсто, а најниже Црна Гора - 10. На македонску робу је царина 33 процента. Оволики износ за Србију оправдан је податком да она наплаћује двоструко већу царину у износу од 74 одсто на увоз америчке робе. На Трамповом попису нису Русија, Бјелорусија, Куба и Сјеверна Кореја, што је објашњено чињеницом да се ове државе већ налазе под америчким санкцијама. 

Одлука о увођењу тарифа на увоз изазвала је многобројне реакције широм свијета. Један дио држава критиковао је ове мјере као неоправдане и штетне, док су неке позвале на преговоре како би се избјегао трговински сукоб већих размјера. Из Пекинга и Брисела су већ најавили оштре контрамјере. У том случају, рецесија и стагфлација би постале застрашујућа могућност.

Недужни пингвини

Интересантно је да се на списку нашла  и група ненасељених острва у близини Антарктика, прекривених глечерима, на којима живе само пингвини. Наиме, амерички предсједник је и за њих увео царине од 10 одсто на робу. Острво Херд и острва Мекдоналд, која чине спољну територију Аустралије, спадају међу најудаљенија мјеста на свијету. До њих се може доћи само двонедјељном вожњом чамцем из Перта на западној обали Аустралије. Потпуно су ненасељена, а људи су тамо посљедњи пут крочили прије скоро 10 година.

Долар, нафта и злато

На тржиштима капитала вриједност долара јуче је након Трамповог представљања нових царина пала на најнижи ниво у посљедњих шест мјесеци. До пада је дошло и када је у питању вриједност акција појединих америчких компанија. Корекције наниже забиљежене су и у случају сирове нафте, док је злато забиљежило нови историјски рекорд. Једна унца тренутно кошта 3.100 долара. Поједини аналитичари сматрају да ће ова тржишта и даље остати осјетљива на све промјене и неизвјесности, а поготово ако наредни корак буде отворени глобални трговински рат. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.