Пољопривредници кроје приједлоге аграрног буџета: Више новца на њиве, мање у механизацију

БАЊАЛУКА - Пољопривредници у Српској већ су засукали рукаве и кроје приједлоге за расподјелу аграрног буџета за наредну годину, а међу њиховим захтјевима су већа подршка директној производњи, мање новца за куповину механизације, те више улагања у наводњавање, противградну заштиту и друге мјере које би требало да помогну произвођачима.

Удружења ратара, повртара, фармера и воћара традиционално у ово доба године сумирају проблеме са којима су се њихови произвођачи суочавали и припремају приједлоге које ће, током консултација, представити ресорном министарству. Они су сагласни да новац треба више усмјерити у оно што директно ствара производњу, док би поједине досадашње мјере требало преиспитати и прилагодити стварним потребама пољопривредника.

Предсједник Удружења пољопривредника "Села Семберије" Бошко Радић казао је за "Глас" да је ратарска производња међу најугроженијим, посебно због суше, високих цијена горива и осталих инпута, те да садашња подршка не прати трошкове производње.

- На ове цијене пшенице ми већ трећу годину имамо сушу гдје је немогуће остварити принос, поготово без наводњавања. Производња пшенице и уљане репице све је мање исплатива, а велика ставка су и цијене осигурања. Највећи проблем нам је енергент, односно гориво, чија је цијена отишла у небо - рекао је Радић.

Према његовим ријечима, подстицај за пшеницу требало би значајно повећати, јер се садашњи износ од пет фенинга по килограму годинама није мијењао, док су трошкови производње знатно порасли.

- Тај подстицај годинама је исти, док су друге културе, колико-толико, добијале већа издвајања. Ратарска производња је тренутно најугроженија и питање је како да уопште опстане - истакао је Радић.

Он сматра да би, поред већих издвајања за производњу, требало јачати и тржиште домаћих производа, посебно основних животних намирница.

- Треба развијати домаћу производњу и обезбиједити јој тржиште. Брашно, хљеб, млијеко и слични производи морају бити основа. Ако будемо имали већу производњу домаће пшенице, обезбиједићемо и тржиште и бољу цијену - навео је Радић, наглашавајући да пољопривредници морају бити укључени у креирање мјера.

На неопходност промјена указао је и предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић који каже да произвођачи годинама упућују исте захтјеве, док су издвајања за повртарство остала готово непромијењена.

- Повјерење у Министарство је изгубљено, јер смо прије мјесец и по дана тражили одређене мјере и упутили званичан допис, а до данас нисмо добили никакав одговор. Ипак, учествоваћемо у креирању новог правилника и предложити оно што сматрамо неопходним за произвођаче - рекао је Илић.

Он истиче да је потребно повећати премије, јер се количина поврћа која иде кроз легалне токове из године у годину повећава, док је буџет намијењен тој производњи остао исти. Осим већих премија, повртари ће тражити да се у капитална улагања уврсте и одређене машине које су им неопходне у производњи, попут виљушкара.

Сличан став има и предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић, који упозорава да произвођачи све теже могу да се носе са увозом.

- Оно што нас прати свих ових година јесте потреба да се нађе начин како више подстаћи домаћу производњу. Статистички подаци говоре о огромном увозу, који је из године у годину све већи, а домаћи произвођачи су све угроженији. Зато ћемо наставити да тражимо већи подстицај за домаће узгајиваче - истакао је Маљчић.

Он сматра да новац треба усмјерити тамо гдје произвођачима представља највећи ослонац, односно директно у производњу. Као примјер мјере коју би требало преиспитати навео је подршку за набавку трактора, оцјењујући да је посљедњих година у ту врсту механизације већ уложено доста новца.

Према његовим ријечима, проблем домаћих произвођача није само у подстицајима, већ и у односу потрошача према домаћој храни.

- Код нас још немамо довољно развијен осјећај да је важно куповати домаће. Потрошачу је често важно само да је јефтиније, а не гледа квалитет и поријекло производа. Тако произвођач који улаже у квалитет долази у тежи положај - истакао је Маљчић. На то се надовезује и проблем цијена, јер, како каже, ниска откупна цијена живе ваге не прати цијене меса на тржишту.

- Тренутно је, рецимо, јефтинији килограм живе ваге прасади од литре нафте - рекао је Маљчић.

Да више новца треба усмјерити у конкретне производне мјере сматра и предсједник Удружења воћара РС Српске Драгоја Дојчиновић, који као приоритет издваја наводњавање и противградну заштиту.

- Најбитнија је подршка производњи. Примарну производњу морамо подржати. Предлагали смо да се смање издвајања за механизацију, а да се уведу друге мјере - рекао је Дојчиновић.

РАДНА СНАГА

Драгоја Дојчиновић истиче да без система за наводњавање и противградних мрежа нема стабилне пољопривредне производње. Посебно је указао и на проблем недостатка радне снаге и потребу за савременом механизацијом која може да смањи зависност од сезонских радника.

- Радне снаге нема и морамо наћи начин да помогнемо набавку машина за бербу воћа. То су веома скупе машине, па би дио средстава требало исплаћивати унапријед како би се произвођачи могли организовати и да се не морају задуживати код банака. Ако субвенцију само прелијемо у камату, онда од ње нема користи ни за произвођача ни за производњу - казао је Дојчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.