Берба губитака пустоши малињаке

БАЊАЛУКА - Климатске промјене, касни мразеви, дуготрајне суше и велике разлике у откупним цијенама производњу малине у посљедње три године смањиле су за 50 одсто. Због тога су произвођачи прошлу сезону дочекали са значајно мањим приносима и бројним проблемима у пласману.

Власници хладњача истичу да велики број произвођача због неисплативости уништава засаде.

Предсједник Управног одбора Удружења малинара из Братунца, Сребренице и Милића "Виламет" Иван Стојановић истакао је за "Глас" да су неуједначен откуп и различита цијена по килограму додатно угрозили положај произвођача.

- За исти род добијали смо од шест до осам и по марака, док је у Србији цијена у већини случајева износила и до десет марака по килограму - казао је Стојановић.

Према његовим ријечима, прошла година је била специфична, јер су од самог почетка имали проблеме.

- Прије свега, највећи проблем су нам били касни мразеви, а онда касније и велике суше које су трајале преко 40 дана. Због тога је производња, бар када је ријеч о Братунцу, Сребреници и Милићима, пала. Слична ситуација је и у Србији гдје су већи произвођачи - рекао је Стојановић.

Истиче да, иако већим дијелом на том подручју имају системе за наводњавање, ни они нису могли потпуно да спасу прошлогодишњи род малина и приносе.

- Производња је мања за оне који нису имали систем за наводњавање и код којих малина није била на вријеме заштићена. Радови у малињацима почињу већ у јесен и настављају се рано у прољеће како би се добила квалитетна и здрава малина. Они који су више улагали и више радили имали су и нешто боље резултате - појаснио је Стојановић.

Климатске промјене, како каже, са некадашњих око 2.500 тона, род су срезале на око 1.200 до 1.300 тона. Истиче да на нашем тржишту немају загарантовану, такозвану улазну цијену прије бербе, као што је то случај у Србији и због тога ће настојати да у сарадњи са новим откупљивачима обезбиједе боље услове.

Ништа боља ситуација није ни код откупљивача, који су казали да је прошла сезона за ово црвено бобичасто воће била једна од најлошијих до сада, са знатно мањим откупом, слабом извозном цијеном и све већим бројем произвођача који због неисплативости уништавају засаде.

Власник једне од највећих хладњача у Подрињу "Агро др" из Братунца Петко Ранкић казао је да су високи трошкови производње, нестабилно тржиште и изостанак подршке институција довели до пада количина, великих финансијских губитака у хладњачама и демотивације произвођача, а што се директно одражава на будућност малинарства.

- Велики број људи је у међувремену уништио засаде, јер цијена није била адекватна, трошкови су огромни, а извозна цијена веома лоша. Због тога су многи одустали од производње - рекао је Ранкић за "Глас".

Додао је да он обично откупљује око хиљаду тона малина, па и више, али да је прошле године откупио свега неких 400 тона.

- Већ три године вучем огроман минус. Он је настао када је почео рат у Украјини, када је тржиште било потпуно поремећено. Тада смо произвођачима плаћали 8,5 марака по килограму, а извозна цијена је била око два евра, што значи да сам по килограму био у минусу од четири до четири и по марке - појаснио је Ранкић и додао да не очекује ништа боље ни од ове године. Раније је, појашњава он, у Братунцу готово свака сеоска породица имала малине и од тога се нормално живјело, а данас то више није случај, јер је тржиште презасићено те су многи у томе видјели бизнис.

• ОТКУП

Иван Стојановић је истакао да осим људског и климатског фактора на потенцијал производње малина утиче и то што се код нас малина често откупи и без додатног труда прода у Србији, гдје откупљивачи зараде по три до четири марке по килограму.

- Због тога смо незадовољни откупљивачима. Дешавало се да један произвођач добије осам и по марака по килограму, а други, који је њива до њега, добије само шест КМ, што је нелогично и неприхватљиво - појаснио је Стојановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.