Привреда
Фото: Агенције
Према најновијим подацима америчког Министарства финансија, јавни дуг Сједињених Америчких Држава премашио је 38 билиона долара – највиши ниво у историји те земље.
Само у посљедња два и по мјесеца, дуг је повећан за више од 1 билион долара, што је један од најбржих скокова икада забиљежених у мирнодопским условима.
Извјештај Заједничког економског комитета америчког Конгреса наводи да је у периоду од 71 дана додано чак 383 милијарде долара новог дуга током краткотрајног “шатдауна” државне администрације.
Овим темпом, упозоравају аналитичари, Сједињене Државе би могле дуг премашити 40 билиона долара већ 2026. године ако се фискална политика не промијени, преноси Бизнисинфо.
Шта узрокује раст дуга
Раст дуга резултат је комбинације високих државних расхода, скупих програма социјалне заштите и растућих трошкова камата.
С обзиром на то да Федералне резерве држе референтне каматне стопе на релативно високом нивоу, трошкови сервисирања дуга сада премашују издатке за одбрану и приближавају се трошковима здравственог система.
Према процјенама америчког Уреда за буџет (ЦБО), камате на јавни дуг ће у 2025. години износити више од 1,1 билион долара – готово двоструко више него прије пет година.
Упозорење ММФ-а
Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је Вашингтон да мора “сузити јаз између прихода и расхода”, те да тренутни ниво дефицита и дуга “није дугорочно одржив”.
Иако САД уживају повјерење инвеститора и имају глобално доминантну валуту, ММФ истиче да “ни долар не може вјечно амортизирати фискалну неодговорност”.
Амерички јавни дуг сада премашује 120 одсто бруто домаћег производа (БДП).
За поређење, тај однос је уочи пандемије ЦОВИД-19 износио око 107 посто, док је прије финансијске кризе 2008. био мањи од 70 посто.
Раст БДП-а и инфлације помажу номинално смањење терета дуга, али се трошкови задуживања повећавају јер Министарство финансија мора издавати све више обвезница с вишим каматама.
Политичка позадина
Фискални изазови постали су и политичка тема уочи америчких избора. Док републиканци траже смањење потрошње и “повратак фискалној дисциплини”, демократе тврде да су инвестиције у инфраструктуру и зелену енергију “нужне за дугорочни раст”.
Аналитичари упозоравају да ће свака нова администрација морати донијети тешке одлуке: или повећати порезе, или смањити јавне издатке – или обоје.
Рекордни дуг САД-а шаље снажан сигнал глобалним тржиштима: чак и највећа свјетска економија није имуна на посљедице прекомјерног задуживања.
Иако америчке обвезнице и даље важе за “најсигурније улагање на свијету”, раст трошкова камата и политичке тензије око буџета могли би утицати на стабилност свјетских финансијских тржишта у годинама које долазе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
