Александар Љубоја: Српска добија академију за вјештачку интелигенцију

Подручна привредна комора Бањалука намјерава да оснује академију за вјештачку интелигенцију. Ту ћемо се, прије свега, фокусирати на припрему наше привреде за кориштење тих алата у већој мјери водећи рачуна свакако и о посљедицама које могу настати уколико се вјештачка интелигенција не буде примјењивала.

Рекао је то "Гласу Српске" директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја наводећи да свјетске процјене указују да онај ко не буде у пословању користио вјештачку интелигенцију једноставно неће бити конкурентан.

- Свакако, вјештачка интелигенција мора бити контролисана, а може да изазове и нежељене ефекте. У том оквиру већ смо кренули у одређене активности, обуке и примјену - рекао је Љубоја и додао да су посебно поносни на чињеницу да су ове године посредовали у довођењу три страна инвеститора у Српску, односно компанија из Израела, Аустрије и Италије.

Љубоја је најавио и четврти Фестивал домаћих вина, ракија и хране који ће бити одржан 5. децембра у просторијама Подручне природне коморе.

ГЛАС: Које бисте пројекте и активности издвојили као најважније у актуелном раду Подручне привредне коморе Бањалука?

ЉУБОЈА: Ова година је била богата активностима. Успјели смо да одговоримо на турбулентне захтјеве привредника и друштвене заједнице. Настојимо да ријешимо проблеме који се јављају усљед овог турбулентног времена, односно великих геостратешких промјена. Имали смо велике ударе када су у питању цијене енергената, гдје смо у разговору са релевантним факторима покушавали да изнађемо рјешења. Ту је и недавно одржани округли сто на тему енергетике, гдје смо анализирали стање у "Eлектропривреди" и дошли до одређених закључака на основу којих ћемо покушати да дефинишемо услове пословања у којима цијена струје не би била оптерећујући фактор. Имали смо разговоре и о ефикасности јавних предузећа, али и значајне активности о питању едукација. Тренутно нас највише забрињавају нове директиве Европске уније када је у питању индустрија Српске и извоз на страна тржишта. Увођењем ЦБАМ директиве  за оне производе који нису сертификовани да су током производње кориштени еколошки извори енергије и материјали мораће се плаћати додатне таксе од 20 до 25 одсто. То ће погодити енергетски сектор, прераду метала, жељеза и челика, алуминијума, што ће довести до тога да наша роба не буде конкурентна. Размишљамо о оснивању центра који би у оквиру коморског система помагао привредницима, те их едуковао када су у питању те директиве. То морамо схватити озбиљно.

ГЛАС: Када ЦБАМ директиве ступају на снагу?

ЉУБОЈА: Примјена почиње од јануара 2026. године. Ту прво морамо издефинисати саму чињеницу извора електричне енергије, односно да ли је сама електрична енергија коју користе привредници зеленог карактера, односно из обновљивих извора. Наша идеја је била раздвајање, односно сертификовање саме искориштене електричне енергије из два извора. Идеја је да се углавном из обновљивих извора испоручује електрична енергија привредницима, што би олакшало сертификовање и дефинисање самих производних декларација, а с друге стране из другог извора да се снабдијева становништво. Морамо наћи адекватан и правовремен систем сертификовања. Немамо пуно времена. Мора се радити пуно и на едукацији самих привредних друштава, односно морамо и ми да будемо у контакту са надлежним тијелима у ЕУ. Ту нам велику помоћ пружа Привредна комора Србије и у том свјетлу, велики број докумената и смјерница, односно велики број упутстава већ смо прилагодили потребама наше привреде. Покушавамо да видимо на нивоу БиХ да ли је могуће одгодити све то, а ако не буде могуће, мораћемо убрзано да се прилагођавамо тим промјенама.

ГЛАС: Споменули сте оснивање академије за вјештачку интелигенцију. Да ли се привреда већ ослања на те алате?

ЉУБОЈА: Поједина предузећа већ на неки начин користе поједине алате. Имамо контакте с таквим компанијама. Велике су могућности вјештачке интелигенције, поготово када је у питању тражење нових купаца, пласман на тржишта те повезивање добављача. Колико год да нам сада изгледа вјештачка интелигенција нешто као чаробни штапић, ипак морамо да водимо рачуна о томе да је користимо на адекватан и прави начин, јер неправилно кориштење може довести до низа реперкусија које могу бити неповољне не само за произвођаче, фирме већ и за свакодневни живот људи. Ту се мора водити рачуна о моралу и етици кориштења таквих технологија.

ГЛАС: Како оцјењујете степен дигитализације у предузећима и гдје видите највећи простор за напредак?

ЉУБОЈА: Степен дигитализације из године у годину расте. То пажљиво пратимо и учествујемо у низу домаћих пројеката, поготово међународних гдје кроз радионице и донацију хардвера и софтвера појединим предузећима покушавамо да подигнемо степен дигитализације. Највећу препреку видимо у чињеници да већина предузећа мора да издвоји и одређена средства, али и кадрове у једном периоду како би извршила дигитализацију. На посљедњем пројекту смо оспособили десет предузећа у тој сфери са обукама и софтвером који смо им донирали. Увидјели смо и ту да тај дио који нам је јако битан није попраћен адекватним кадровским ресурсима. Треба више да се води рачуна о дефинисању ментора унутар предузећа и да се праве мини-пројекти у дигитализацији.

ГЛАС: Најавили сте Фестивал домаћих вина, ракија и хране који Комора организује 5. децембра. Шта ће фестивал понудити?

ЉУБОЈА: То је четврти Фестивал по реду. Сваке године имамо све више посјетилаца и излагача. На једном мјесту видимо све оно што можемо да произведемо кад је у питању прехрамбена индустрија. Имамо чиме да се похвалимо. Након тих фестивала велики број посјетилаца који једним дијелом није информисан и није мотивисан да користи те производе, излази из Привредне коморе са позитивним ставом о нашим производима и постаје њихов конзумент. Има низ примјера у којима смо добили директне похвале и упите: "Па зар ми ово имамо?! Па ово је одличан производ, одлична амбалажа!" То је један облик едукације потрошача да и домаћа производња има капацитете који су адекватни за задовољење потреба купаца, уз висок квалитет производа. С друге стране, диже се свијест о куповини домаћих производа и на тај начин постајемо акцелератор домаће привреде. Ријеч је о изузетно посјећеној манифестацији којом шаљемо само једну поруку: "НАШЕ ЈЕ БОЉЕ".

Усклађеност

ГЛАС: Колико је образовни систем усклађен са потребама привреде?

ЉУБОЈА: Од свог постанка анализирамо потребе привреде за одређеним кадровима, а са друге стране анализирамо оно што су потребе самог образовног система. Извјештаје шаљемо ресорним министарствима и образовним институцијама. Такође, обавезни смо да будемо посредник у такозваном систему дуалног образовања. У обавези смо да један број ученика усмјеравамо на праксу у предузећа, да анализирамо оспособљеност предузећа за практичну наставу, те да сертификујемо та предузећа и менторе практичне наставе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.