Фото: Агенције
| Илустрација
БАЊАЛУКА - Домаћи произвођачи млијека, суочени са падом откупних цијена, растом трошкова и све већим притиском увоза, траже од надлежних институција БиХ хитне мјере заштите, упозоравајући да би без њих производња за хиљаде породица могла постати неодржива.
КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Представници четири секторска удружења произвођача млијека из Републике Српске и ФБиХ, чији чланови производе најмање 68 одсто сировог млијека у БиХ, затражили су хитно покретање поступка за увођење прелевмана и царинских квота на увоз млијека и млијечних прерађевина.
Пад откупних цијена додатно продубљују најаве нове снижавања. Три мљекаре најавиле су да ће цијену смањити за још пет фенинга по литру, док је једна задруга недавно престала са откупом млијека од коопераната.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача - мљекара Републике Српске Милорад Арсенић рекао је за "Глас" да су произвођачи због таквог односа цијена и трошкова доведени у све тежи положај.
- Најнижа цијена је 60 фенинга, а имамо значајан број произвођача који млијеко предају по тој цијени. Такву цијену имали смо прије 15 година, а у међувремену су енормно порасли трошкови енергената и свега што је потребно за производњу - рекао је Арсенић.
Он је додао да произвођачи немају јасан одговор због чега су домаће откупне цијене под притиском.
- Имамо податке о увозу и видимо да јефтиније млијеко долази однекуд, али не знамо да ли је ријеч о дампингу, вишковима или нечем другом. Оно што знамо јесте да је наша откупна цијена веома ниска, а улазни трошкови све неподношљивији - истакао је Арсенић.
На сличан проблем указују и произвођачи у ФБиХ, гдје су откупне цијене, према ријечима предсједника Удружења произвођача млијека "Мљекари Тузланског кантона" Елдина Глибановића, за мање произвођаче пале и на 55 фенинга по литру.
- Они који производе више добијају између 75 и 80 фенинга, што је такође недовољно када се узму у обзир суша и поскупљење свих инпута у производњи - рекао је Глибановић.
Он је нагласио да су трошкови производње данас знатно већи него раније, иако су откупне цијене остале на сличном нивоу.
- Моја породица се овим послом бави више од 40 година и мислим да никада нисмо били у овако тешкој ситуацији. Прије десетак година цијена млијека била је на сличном нивоу као данас, али су трошкови производње били знатно мањи. Данас су поскупјели концентрати, гориво и остали инпути, а пред нама је и јесења сјетва - навео је Глибановић.
У таквим условима, мљекари као једно од рјешења виде увођење прелевмана, којима би, како наводе, домаћи производ добио повољнији положај у односу на јефтинији увоз.
- Увођењем прелевмана увозни производи би били додатно опорезовани, чиме би домаћи производ постао конкурентнији на полицама. То би била помоћ и произвођачима, јер бисмо имали сигурнији пласман млијека - навео је Глибановић.
Мљекари подсјећају да је у производњу млијека у БиХ укључено најмање 25.000 породица, због чега, како истичу, питање откупне цијене није само проблем појединачних фарми, већ и бројних домаћинстава.
Захтјев за заштитне мјере стиже непосредно након одлуке Савјета министара БиХ о смањењу или укидању царина на 74 производа који се увозе ради повећања конкурентности домаће привреде. Четири удружења сада траже да институције БиХ размотре сличне мјере и за мљекарски сектор.
Према подацима које су доставила четири удружења, на подручјима која представљају током 2025. године произведено је 209,5 милиона литара млијека, док су откупне цијене у августу ове године биле ниже него у истом мјесецу лани.
На подручју Републике Српске просјечна откупна цијена пала је са 0,95 КМ у августу 2025. на 0,82 КМ по литру ове године, док је најнижа цијена смањена са 0,75 на 0,60 КМ. У Тузланском кантону просјек је пао са 0,85 на 0,65 КМ, а у Средњобосанском и Зеничко-добојском кантону са 0,80 на 0,60 КМ по литру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.