Закон откључава врата дигиталном потпису

САРАЈЕВО - Банкарски сектор у БиХ је стабилан, ликвидан и добро капитализован, али очување повјерења грађана и привреде, прилагођавање новим регулаторним захтјевима, дигитализација и примјена вјештачке интелигенције остају кључни изазови за наредни период.

Ове теме биле су у фокусу банкарског самита у Сарајеву, који је организовало Удружење банака БиХ, а који је окупио више од 400 стручњака из финансијског и банкарског сектора. Представници централних банака, регулаторних институција, комерцијалних банака, европских банкарских групација и привреде учествовали су у дискусијама о будућности финансијског сектора, технолошком развоју и отпорности банкарског система, уз посебан акценат на регионалну сарадњу, усклађивање са европским стандардима и ширу примјену дигиталних рјешења, укључујући дигитални потпис.

Директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница рекао је да је идеја организовања самита проистекла из потребе да се на једном мјесту окупе сви кључни учесници финансијског тржишта и отворе питања на која још нема јединствених одговора.

- Финансијски систем је крвоток цјелокупног система, због чега сматрамо да су овакви догађаји изузетно важни. Жељели смо да окупимо релевантне учеснике како бисмо разговарали, не само о питањима на која данас знамо одговор, већ и о онима на која га још немамо, те заједнички покушали да дођемо до рјешења - рекао је Ражаница.

Он је истакао да је банкарски систем у БиХ стабилан, ликвидан и добро капитализован, те да се највећи изазови углавном односе на глобална економска кретања, геополитичке тензије, енергетску кризу и инфлацију.

- Немамо инструменте којима можемо утицати на велике глобалне економске догађаје, а њихове посљедице не можемо у потпуности избјећи. Због тога бих рекао да су проблеми које осјећамо у највећој мјери увозни, док у домаћем банкарском сектору нема озбиљних системских проблема - навео је Ражаница.

ВЈЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Као једно од важних питања за будућност банкарства издвојио је примјену вјештачке интелигенције, посебно у доношењу одлука и одређивању граница између аутоматизованих процеса и људске одговорности.

- Вјештачка интелигенција је нешто о чему сви говоримо и чија се примјена не може избјећи. Међутим, морамо одговорити на питања гдје су њене границе, да ли треба да доноси одлуке умјесто човјека и на који начин такве одлуке морају бити објашњене. Није неопходно да се сви сложимо око одговора, али је важно да разговарамо, размотримо аргументе и покушамо да дођемо до најбољих рјешења - рекао је Ражаница.

Директор Агенције за банкарство Републике Српске Срђан Шупут рекао је да је циљ разговора регулатора да се сагледају будући ризици и промјене које очекују банке, клијенте и цјелокупно финансијско тржиште. Он је истакао да се регулаторне промјене не односе само на банке, већ и на друге учеснике финансијског тржишта, укључујући издаваоце електронског новца, платне системе и микрокредитни сектор.

- Све то утиче на стабилност и снагу банкарског сектора. Важно је да будемо спремни за оно што долази, како у погледу ризика и нових захтјева тако и у погледу очекивања клијената - навео је Шупут.

Као један од предуслова за убрзање дигитализације истакао је усвајање законског оквира за дигитални потпис, наглашавајући да је ријеч о рјешењу које више није ствар модернизације, већ уобичајена потреба савременог пословања.

- Апелујем да се постигне политички договор, односно да се кроз дијалог дође до законског рјешења које би омогућило увођење дигиталног потписа. То би отворило врата дигитализацији, модернизацији пословања и смањењу трошкова. Банке су за то спремне већ годинама, али је потребно усвојити закон који би био прихватљив за све стране - рекао је Шупут.

Директор Агенције за банкарство ФБиХ Јасмин Махмузић истакао је да је једна од кључних порука самита да се банкарски сектор мора прилагођавати новим изазовима и промјенама у свијету како би очувао стабилност.

- Важно је сагледати глобална дешавања и њихове могуће посљедице по БиХ. Дигитализација је један од праваца у којем морамо ићи, а дигитални потпис је значајан предуслов за ширу примјену електронских услуга, не само у банкарству већ у свим областима живота - рекао је Махмузић.

САРАДЊА

Члан Управе за финансије Елнос групе Биљана Крунић нагласила је да је сарадња банкарског и реалног сектора посебно важна за реализацију великих инфраструктурних пројеката, који без одговарајуће финансијске подршке често не би били могући.

- Размјена искустава и знања, као и разумијевање потреба регулатора и привреде, увијек су корисни. Кроз разговор и дискусију можемо доћи до адекватних рјешења, посебно када је ријеч о великим пројектима који захтијевају озбиљну финансијску конструкцију - рекла је Крунићева, додајући послују у 16 европских земаља, сарађује са банкама у Српској, ФБиХ и земљама Европске уније, те да је подршка банака нарочито важна за издавање гаранција и реализацију инфраструктурних послова. Ипак, као једну од препрека пословању на међународном тржишту издвојила је репутацију и процјену ризика БиХ, због чега су финансијске трансакције понекад сложеније и скупље.

ТРЕНДОВИ

Гувернер Централне банке БиХ Јасмина Селимовић оцијенила је да је степен неизвјесности данас веома висок, због чега се регулаторне институције суочавају са изазовом да прате промјене у банкарском сектору и технолошки развој.

- Технологија ће нам одредити шта смијемо да радимо. Пратимо трендове у региону, али је важно да разумијемо промјене и одговоримо на њих на начин који ће очувати стабилност система - поручила је Селимовић на панелу посвећеном регулацији и отпорности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.