Банке у еврозони додатно пооштриле кредитне услове, потражња за кредитима пала

ФРАНКФУРТ - Банке у еврозони додатно су пооштриле кредитне стандарде за привреду и потрошачке кредите у трећем кварталу 2026. године, док је потражња за кредитима опала у свим сегментима, првенствено због виших каматних стопа, показала је октобарска анкета Европске централне банке (ЕЦБ) о банкарском кредитирању (БЛС).

Према резултатима те анкете, нето проценат банака које су пооштриле стандарде за кредите предузећима износио је девет одсто, док је код потрошачких и осталих кредита домаћинствима достигао 14 одсто.

Стандарди за стамбене кредите остали су непромијењени.

Пооштравање услова кредитирања привреде премашило је очекивања банака из претходне анкете, када је пет одсто банака предвиђало такав исход, а као главни разлози наведени су већа перцепција ризика и смањена толеранција банака на ризик, али и додатни притисак геополитичке неизвјесности и кретања у енергетском сектору.

Анкета је показала и да банке очекују да ће се у четвртом кварталу кредитни стандарди додатно пооштрити за предузећа, као и за стамбене и потрошачке кредите.

У трећем кварталу ове године банке у зони евра пријавиле су и да је потражња за кредитима предузећима забиљежила нето пад од шест одсто, супротно очекиваном расту од четири одсто из претходног круга анкете.

Поред виших каматних стопа, на слабију тражњу утицали су смањена потреба малих и средњих предузећа за финансирањем основних инвестиција, коришћење алтернативних извора финансирања и неизвјесност у вези са геополитичким и енергетским кретањима.

Најизраженији пад забиљежен је код стамбених кредита, чија је потражња опала за нето 27 одсто, у поређењу са падом од 15 одсто у другом кварталу.

Тај резултат био је знатно лошији од очекивања банака, које су у претходној анкети предвиђале пад од 12 одсто.

Потражња за потрошачким и осталим кредитима домаћинствима смањена је за нето два одсто, углавном због виших каматних стопа, нижег повјерења потрошача и уздржаније потрошње на трајна добра.

За посљедњи квартал ове године банке очекују даљи пад потражње за стамбеним кредитима од 36 одсто, као и за потрошачким кредитима од 14 одсто, док истовремено очекују да ће потражња за кредитима предузећима остати углавном непромијењена, на нивоу од минус један одсто.

ЕЦБ је навела да су банке такође пријавиле повећање удјела одбијених захтјева за кредите код свих група клијената, при чему је раст био најизраженији код потрошачких кредита.

У четвртом кварталу 2026. године банке у зони евра очекују да ће квалитет кредита имати додатни утицај на пооштравање њихових кредитних стандарда за кредите предузећима и потрошачке кредите.

Упркос слабљењу укупне кредитне активности, банке очекују постепен, али континуиран раст потражње за финансирањем дигиталне инфраструктуре за вјештачку интелигенцију (АИ), нарочито центара за обраду података.

Према резултатима анкете, кредитирање повезано са АИ вјероватно ће бити усмјерено на пружаоце инфраструктурних услуга, а не на програме софтвера или компаније које примјењују ове технологије.

Банке се и даље прилагођавају растућој употреби вјештачке интелигенције и већином још нису увеле посебне квантитативне критеријуме за процјену кредитирања повезаног са АИ.

Поједине банке, међутим, све више узимају у обзир усвајање тих технологија и пратеће ризике приликом квалитативне процјене дужника, уз посебно појачан надзор над ИТ компанијама.

Анкета је показала и погоршање приступа банака малопродајним изворима финансирања, дужничким хартијама од вриједности и тржишту новца током трећег квартала, док је приступ секјуритизацији остао углавном непромијењен.

Погоршање приступа малопродајном финансирању било је највеће од почетка праћења овог показатеља 2011. године и благо веће од претходног врхунца у трећем кварталу 2023. године.

Смањење портфеља монетарне политике ЕЦБ-а у претходних 12 мјесеци имало је благо негативан утицај на услове тржишног финансирања и ликвидност банака у зони евра, али је допринијело повећању њихових улагања у државне обвезнице земаља еврозоне.

Утицај на профитабилност банака, како је наведено у саопштењу, оцијењен је као благо позитиван, захваљујући већим нето приходима од камата, који су дјелимично умањени мањим капиталним губицима.

Банке су навеле и да су показатељи квалитета кредита, укључујући проблематичне и ненаплативе зајмове, допринијели пооштравању кредитних стандарда у трећем кварталу и да очекују да ће тај фактор додатно утицати на кредитирање предузећа и потрошача у посљедњем кварталу.

Октобарска анкета обухватила је 159 банака у еврозони, уз стопу одговора од 100 одсто.

Спроведена је од 21. септембра до 6. октобра 2026. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.