Стан дражи од килограма злата?

ЛОНДОН - У марту ове године цијена злата је први пут у историји прешла границу од 3.000 долара за једну унцу, а вртоглави раст забиљежен је и током овог мјесеца те је у међувремену вриједност овог племенитог метала познатог као једно од најсигурнијих уточишта капитала прешла и границу од 3.400 долара.

Једна унца злата (31 грам) током јучерашњег дана на берзама је коштала 3.412 долара. Преведено, један грам овог племенитог метала достигао је вриједност од око 188 марака. Само у посљедњих тридесетак дана забиљежен је скок од 10 одсто. Ако се вратимо још уназад, само у посљедњих пет година, од препандемијског периода до данас - цијена злата порасла је за 94 процента, а од 2005. године за невјероватних 662 одсто, односно 2.880 долара. Они који су у то вријеме купили рецимо килограм злата, могли су на њему зарадити 92.600 долара. Вратимо ли се још у прошлост, у посљедњих 50 година, цијена злата порасла је за 5.500 одсто.

Према ревидираним процјенама појединих банака, међу којима је швајцарска УБС, америчка "Голдман Сакс" и Дојче банка вриједност једне унце злата би се до краја ове године могла винути до 3.500, а можда чак и 3.700 долара. Уколико се остваре ове прогнозе, један грам би достигао вриједност од 110 долара, односно 204 марке. Додуше има и оних стручњака који процјењују, односно предвиђају да би цијена једне унце злата до 2030. године могла износити чак 7.000 долара.

Аналитичари поменутих банака наводе да ће кретање цијене овог племенитог метала зависити од прије свега развоја тарифиних преговора САД са остатком свијета те страхова од рецесије, који нови трговински ратови са собом носе. Како сматрају постоје три сценарија. Највјероватнији - да потражња за златом настави да расте, што онда значи и нове корекције навише. Други је да цијене једноставно остану несталне те да осцилују горе-доље, а трећи, најмање вјероватни, јесте да дође до пада цијена уколико инвеститори буду приморани да продају злато да би надокнадили друге губитке. Указују и на то да цијена злата у кратком року може пасти за пар одсто, али не и за више процената, рецимо десетак, јер су, гледано кроз историју, такви примјери ријетки.

Бивши брокер са Волстрита, а данас финансијски савјетник Владимир Ђукановић каже за "Глас Српске" да разни страхови и неизвјесност држе цијену овог племенитог метала на рекордно високом нивоу. Велика потражња, како каже, представља покушај инвеститора да у турбулентним временима сачувају вриједност свог новца од инфлације. Појашњава и да су на кретање цијена злата утицале и разне геополитичке околности и трговински ратови, али и кретање вриједности долара. Када он слаби, злато постаје јефтиније за стране инвеститоре, повећавајући потражњу и цијене. Ђукановић међутим упозорава да на куповину злата треба гледати као на један вид штедње, никако као на дугорочну инвестицију.

Потражња за златом и племенитим металима порасла је у посљедњих пет година и на тржишту БиХ, што потврђују подаци о увозу. Према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, укупан увоз злата је у посљедњих пет година скочио са 1,8 милина на 2,5 милиона марака. Највише се увозило из Словеније, Италије и Швајцарске. Можда би ови бројеви били и веће, али у БиХ је за разлику од држава Европске уније, па и сусједних држава, куповина инвестиционог злата оптерећена ПДВ-ом, због чега се домаће тржиште овим племенитим металом још не успијева развити.

Можда је ово један од разлога што у БиХ већ пар година уназад тржиште некретнина доживљава невиђени раст, што прате и рекордне цијене квадрата. На овнову статистичких података може се закључити да овдашњи људи који имају новца, некретнине виде као сигурно уточиште за свој капитал те да су склонији да купе неки станчић него килограм злата. Примјера ради, килограм злата данас кошта око 188.000 марака. За ову своту новца се у Бањалуци може купити стан од 40 до 50 квадрата, у зависности од локације.

За разлику од БиХ у сусједној Хрватској је сасвим другачија ситуација. Колико је инвестиционо злато постало популарно и приступачно најбоље говори подаци да је вриједност његове продаје у посљедњих шест година порасла са 50 милиона евра на 350 милиона. Према процјенама тамошњих стручњака тај број би током ове године могао износити 500 милиона евра. Слична ситуација је и у Србији. Ђукановић каже да је папирни новац који "сједи" несумњиво најгора опција, јер ће га појести инфлација, али и додаје да куповина некретнина, као покушај да се сачува вриједност новца или он инвестиционо оплоди - погрешна, јер балон који се направи мора једном и издувати, односно потражња пасти.

Швајцарац

Швајцарски франак се осим злата сматра још једним од сигурних уточишта капитала, с обзиром на стабилност тамошње владе и њеног финансијског система. Као резултат тога многи инвеститори и трговци у посљедње вријеме све више купују ову валуту, што је довело до раста вриједности франка за 10 одсто у односу на долар. Када су у питању друге валуте, за један швајцарски франак може се добити 2,1 марка.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.