Принудна наплата "прогутала" 102 милиона

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Глас Српске

БАЊАЛУКА - Више од 102 милиона марака наплаћених принудним путем и све чешћа кашњења у измиривању репрограмираних обавеза показују да домаћа предузећа све теже одржавају ликвидност, због чега привредници траже да се, уз досљедну примјену закона, више уваже и реалне околности у пословању.

  • Управа за индиректно опорезивање БиХ је током прошле године принудном наплатом прикупила више од 102 милиона КМ, што је за 6,5 милиона КМ више него годину раније.
  • Због непоштовања рокова код репрограмираних обавеза, УИО је покренула бројне поступке принудне наплате, укључујући блокаде рачуна, пљенидбу новца и продају имовине.
  • Само кроз 19.602 мјере принуде наплаћено је више од 42,7 милиона КМ, док су у стечајним и ликвидационим поступцима пријављена потраживања већа од 12,6 милиона КМ.
  • Представници привреде наводе да су главни разлози кашњења у плаћању недостатак ликвидности и све веће финансијске потешкоће предузећа.
  • Према подацима УИО, укупан дуг по основу индиректних пореза у БиХ износи више од 403 милиона КМ, од чега се највећи дио односи на дуг за ПДВ.
Према годишњем извјештају Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ за прошлу годину, принудна наплата и даље представља један од кључних механизама за наплату јавних прихода. Током прошле године у поступцима принудне наплате наплаћено је више од 102 милиона КМ, што је за 6,5 милиона више него годину раније. 
 
У извјештају је наведено да обвезници који користе могућност одгођеног плаћања и репрограма дуга често не поштују уговорене рокове, због чега УИО покреће поступке принудне наплате. 
 
Само по основу предузетих 19.602 мјере принуде, међу којима су блокаде рачуна, пљенидба новчаних средстава и продаја имовине, лани је наплаћено више од 42,7 милиона марака. Истовремено, у стечајним и ликвидационим поступцима поднесено је 290 пријава потраживања у вриједности већој од 12,6 милиона КМ, док је због застаре отписано нешто више од десет милиона марака.
 
Предсједник Привредне коморе Републике Српске Горан Рачић истакао је за "Глас" да је тешко дати једнозначну оцјену ефикасности система принудне наплате, али да је евидентно како је притисак на домаћа предузећа велики.
 
- Управа за индиректно опорезивање примјењује законске процедуре које је усвојила Парламентарна скупштина БиХ и има обавезу да их досљедно спроводи. Питање је да ли су поједина рјешења у потпуности прилагођена потребама привреде, али и сами привредници инсистирају да се закон једнако примјењује на све, јер се само тако може сузбити сива економија и обезбиједити равноправан положај на тржишту - рекао је Рачић.
Према његовим ријечима, УИО БиХ је посљедњих година заузела уравнотежен приступ и показала спремност за сарадњу са привредом.
 
- Остварен је квалитетнији дијалог са Привредном комором Републике Српске и пословном заједницом, организовани су бројни семинари и консултације, а циљ је да се кроз бољу комуникацију унаприједе прописи и олакша њихова примјена у пракси - казао је Рачић.
 
Говорећи о разлозима због којих привредници касне са измирењем обавеза из репрограма и одгођеног плаћања, истакао је да је основни проблем недостатак ликвидности.
 
- Значајан број предузећа суочен је са финансијским потешкоћама, због чега улазе у репрограме не само са УИО БиХ, већ и са банкама и добављачима. У таквим околностима често долази до пробијања рокова и кашњења у извршавању обавеза, што је, нажалост, постало честа појава у домаћој привреди - рекао је Рачић.
 
Додао је да блокада рачуна представља најтежу мјеру, јер негативно утиче на пословање предузећа.
 
- Када дође до блокаде рачуна, наплате се потраживања повјериоца који је покренуо поступак, док остали добављачи остају без могућности да редовно наплате своја потраживања. Због тога блокада додатно нарушава ликвидност привреде и требало би да буде крајња мјера, иако је у појединим случајевима неизбјежна - нагласио је Рачић.
 
*ДУГ ПО ОСНОВУ ИНДИРЕКТНИХ ПОРЕЗА*
(стање на 23. јануар 2026. године)
 
Основа дуга                              Износ (КМ) 
Порез на додату 
вриједност (ПДВ)                     387.115.106,73
 
Царинске дажбине                  12.536.223,14
 
Остали приходи 
(терминали)                             2.607.626,51
 
Акцизе                                      1.219.161,66
 
УКУПАН ДУГ                           403.478.118,04

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.