Привреди БиХ отвара се приступ рекордном капиталу Свјетске банке

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Рекордан прилив приватног капитала, који је мобилисала Групација Свјетске банке, могао би дати снажан вјетар у леђа домаћој привреди, али упућени упозоравају да ће искоришћавање огромног потенцијала зависити искључиво од спремности компанија да понуде квалитетне развојне пројекте и крену у технолошку модернизацију.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

  • Групација Свјетске банке у фискалној 2026. години мобилисала је рекордних 112 милијарди долара приватног капитала за економије у развоју.
  • Ријеч је о више од три пута већем износу него у фискалној 2022. години, када је мобилисано 35 милијарди долара.
  • У БиХ би гаранције и други инструменти Свјетске банке могли олакшати приступ финансирању, посебно за веће и ризичније инвестиционе пројекте.
  • Домаће банке имају довољно капитала и ликвидности, али је проблем недостатак квалитетних развојних пројеката.
  • Привредници све више улажу у производњу, технологију, дигитализацију, аутоматизацију и кадрове.

Свјетска банка мобилисала 112 милијарди долара

Групација Свјетске банке саопштила је да је у фискалној 2026. години мобилисала рекордних 112 милијарди долара приватног капитала за економије у развоју, што је више него три пута у односу на 35 милијарди долара из фискалне 2022. године.

У Свјетској банци наводе да је циљ оваквог приступа да се, уз њихово финансирање и стручну подршку, привуче више приватног капитала за инвестиције, економски раст и отварање нових радних мјеста.

Гаранције могу олакшати приступ новцу

Директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница рекао је за "Глас" да је овакав модел посебно значајан за БиХ, јер међународне финансијске институције кроз гаранције и друге инструменте могу смањити ризик и омогућити веће учешће приватног капитала.

- За неког просјечног привредника у БиХ оваква гаранција може значити много лакши приступ финансирању, посебно када је ријеч о већим инвестиционим пројектима, дугорочним улагањима или пројектима са одређеним ризицима на које банке не гледају благонаклоно - рекао је Ражаница.

Он је нагласио да домаћи банкарски сектор има довољно капитала и ликвидности да прати потребе привреде. Према његовим ријечима, регулаторни капитал банака у БиХ средином ове године износио је око 6,2 милијарде КМ, док су кредити привреди достигли око 15,6 милијарди КМ.

- Када говоримо о гаранцијама Свјетске банке, односно смањењу ризика, долазимо до ситуације у којој имамо банке које су способне, капитализоване и имају довољно средстава да финансирају пројекте. Оно што нам можда више недостаје јесу квалитетни пројекти - рекао је Ражаница.

Фокус на технологију, производњу и кадрове

Директор Подручне привредне коморе Бањалука Александар Љубоја сматра да домаће компаније, посебно извозно оријентисане, имају све веће потребе за улагањем у производњу, технологију и кадрове.

- Домаће компаније расту, развијају се и освајају нове производе и тржишта, а савремено тржиште их једноставно тјера да се мијењају. Због тога се све више улаже у производне капацитете и нове технологије - рекао је Љубоја.

Према његовим ријечима, компаније које имају јасну визију, развојне планове и стабилне пословне контакте могу искористити већи прилив инвестиционог капитала за модернизацију процеса, дигитализацију и аутоматизацију, али и за улагање у стручне кадрове.

- Све то ствара потребу за новим запошљавањем и даљим развојем -истакао је Љубоја.

Глобални раст

Како је наведено у саопштењу Канцеларије Свјетске банке за БиХ и Црну Гору у земљама са вишим средњим дохотком износ је порастао са 12 на 50 милијарди долара, што представља повећање веће од четири пута, а у земљама са ниским дохотком, које спадају међу најизазовнија окружења за приватни капитал, мобилизован износ задржао се на око три милијарде долара. Из Свјетске банке су додали да је мобилизовани приватни капитал усмјерен према Африци повећан са приближно девет на 22 милијарде долара, односно за готово 150 одсто.

Данијела Бајић Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.