Европи пријети нови енергетски удар

БРИСЕЛ - Цијена нафте "брент" поново је премашила психолошку границу од 100 долара за барел, док је природни гас на европском тржишту достигао више од 80 евра по мегават часу, што је највиши ниво од јануара 2023. године. Нови енергетски шок поново отвара питање колико је Европа спремна за могући удар пред почетак зиме.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Цијена нафте „брент“ поново је премашила 100 долара за барел, док је европски гас достигао 80,98 евра по мегават-часу.
• Токови нафте кроз Ормуски мореуз пали су са осам до девет милиона на мање од два милиона барела дневно.
• Европска складишта гаса попуњена су 67 одсто, а њемачка свега 53 одсто, што појачава ризик пред сезону гријања.
• Ако поремећаји потрају током зиме, цијена гаса могла би достићи 100 до 150 евра по мегават-часу, а нови енергетски удар осјетио би се и у БиХ кроз скупље гориво, производњу и робу.

Ормуски мореуз подиже цијене

Нови скок цијена повезује се са ескалацијом сукоба између САД и Ирана и све већим ризиком за транспорт нафте и гаса кроз Ормуски мореуз.

Према доступним подацима, токови нафте кроз мореуз пали су са око осам до девет милиона барела дневно на мање од два милиона. То је снажан ударац за глобално тржиште. Међународна агенција за енергетику навела је да су у јулу широм свијета комерцијалне залихе пале за 69 милиона барела, док су око 8,3 милиона барела дневне производње нафте на Блиском истоку остала ван производње. Ни повећање производње у другим дијеловима свијета не би могло преко ноћи надокнадити толики губитак. Уколико сукоб потраје, цијене би могле остати изнад 100 долара па чак и додатно расти.

Европска складишта гаса пред зимом

Посебан проблем за Европу представља природни гас. Његова цијена је од почетка рата на Блиском истоку порасла за више од 100 одсто, а фјучерси за испоруку наредног мјесеца на холандском тржишту достигли су 80,98 евра по мегават-часу, уз дневни раст од 6,8 одсто.

Раст долази у незгодном тренутку, јер европске земље покушавају да допуне складишта пред почетак сезоне гријања. Она су попуњена 67 одсто, док је у Њемачкој тај ниво свега 53 одсто. Европа ће, осим тога, морати да се такмичи са азијским купцима за испоруке течног природног гаса. Хладнија зима или већа потрошња струје могли би додатно појачати конкуренцију за расположиве количине ЛНГ-а.

Уколико поремећаји у Ормуском мореузу потрају током зиме, цијена гаса могла би се кретати између 100 и 150 евра по мегават-часу. Ипак, мало је вјероватно да ће бити поновљен екстрем из 2022. године, када је европски ТТФ накратко прешао 300 евра. Прије четири године Европа се суочила са наглим губитком великог дијела руског гаса и морала да гради нову инфраструктуру за увоз ЛНГ-а. Данас проблем није толико везан за једног произвођача, већ за ограничену понуду на глобалном тржишту. Европа је сада изложенија конкуренцији за расположиве количине ЛНГ-а него ризику од потпуног прекида снабдијевања.

Посљедице би могле трајати и након смиривања сукоба

Економиста Бранислав Јоргић каже за "Глас Српске" да садашњи проблем није само посљедица најновије ескалације, већ да на свјетском тржишту већ дуже постоји мањак енергената. Он упозорава на то да су додатни проблем оштећени прерађивачки капацитети на Блиском истоку, али и дио рафинерија у Русији, што ствара додатни притисак на тржиште нафтних деривата и дизела. Јоргић сматра да би чак и евентуално смиривање сукоба имало ограничен и постепен ефекат на цијене. Према његовим ријечима, посљедице поремећаја на енергетском тржишту могле би се осјећати и током 2027. и 2028, иако би притисак на цијене тада био знатно мањи.

- Много ће зависити и од временских прилика. Блага зима омогућила би да лакше буде преброђен периода смањених залиха, док би оштра значајно повећала притисак на снабдевање. Додатни фактор могу бити производња из хидроелектрана и расположивост воде за хлађење нуклеарних електрана - истакао је Јоргић.

Обновљиви извори не отклањају зависност од увоза

Европа је у међувремену значајно повећала производњу струје из обновљивих извора, који су током 2025. чинили готово половину производње електричне енергије. Ипак, прелазак на сунце и вјетар сам по себи не рјешава проблем енергетске безбједности, јер Европа и даље зависи од увоза нафте и гаса.

Због тога би, како каже Јоргић, нови талас раста цијена могао поново постати један од главних ризика за европску економију. За БиХ и друге земље региона које су трговински ослоњене на Европску унију то би значило веће трошкове горива и производње, што би се релативно брзо могло прелити и на цијене робе и услуга. Највеће питање сада је колико ће потрајати поремећаји на Блиском истоку. Ако дође до смиривања сукоба и нормализације саобраћаја кроз Ормуски мореуз, дио садашњег цјеновног удара могао би бити ублажен. Ако се, међутим, блокада продужи и уђе у зимске мјесеце, Европа би могла поново да се суочи са озбиљним енергетским и економским притиском.

Алтернативне руте

Произвођачи нафте из Залива покушавају да преусмјеравањем испорука ублаже поремећаје у Ормуском мореузу. Извоз преко египатске луке Сиди Керир у августу је више него удвостручен, на 2,14 милиона барела дневно, док су испоруке Ирака достигле око 2,34 милиона барела. САД, Канада и Гвајана требало би ове године да повећају производњу за око 1,4 милиона барела дневно. Ипак, како упозоравају стручњаци, алтернативни правци тешко могу брзо надокнадити губитке из Ормуског мореуза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.