Двојно књиговодство подигло БДП, индустрија и пољопривреда коче привредни раст

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Илустрација Фото: Агенције | Илустрација

БАЊАЛУКА - Иако је ревизија показала да је бруто домаћи производ (БДП) Републике Српске већи него што је раније процјењивано, економисти упозоравају да привреду и даље оптерећују проблеми у индустрији и пољопривреди, док привредници истичу да је фискализација допринијела сузбијању сиве економије.

Према подацима Републичког завода за статистику, БДП Српске у прошлој години достигао је 19,48 милијарди КМ, док је БДП по становнику износио 17.620 КМ. Ревизија је обухватила податке за период од 2000. до 2025. године, а обрачун је заснован на Европском систему рачуна из 2010. године.

Реални раст БДП-а у 2025. години износио је 2,05 одсто, али су кретања по дјелатностима била различита. Прерађивачка индустрија, која чини 11,25 одсто БДП-а, забиљежила је пад од 4,6 одсто, док је трговина, са учешћем од 13,2 одсто, расла за 3,28 одсто. Пољопривреда, шумарство и риболов учествовали су са 6,7 одсто у БДП-у, уз раст од свега један одсто.

Према резултатима ревизије, прелазак предузетника на двојно књиговодство утицао је на повећање номиналног БДП-а за 1,9 одсто.

Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић казао је за "Глас" да су фискализација и увођење предузетника у легалне токове дали позитивне резултате, те да су наплата и издавање рачуна знатно унапријеђени.

- Када смо проширили обухват фискализације на привреднике, изузев старих заната, показали су се бољи резултати. Већа је наплата, рачуни се издају и ситуација се доста поправила. Увијек ће бити оних који не издају рачуне, али је неспорно да смо направили помак - рекао је Братић.

Он сматра да двојно књиговодство није значајно закомпликовало пословање нити повећало трошкове у мјери у којој се то представља, јер електронски системи олакшавају вођење евиденција.

- Данас свако има телефон, све се ради електронски. Често се прича да зидари, тесари и молери нису довољно едуковани за коришћење тих система, али мислим да је више ријеч о немару него о недостатку знања. Ипак, поједине дјелатности имају проблеме, попут праоница, које морају плаћати фискализацију за сваки бокс - навео је Братић, додајући да су привредници имали довољно времена да се прилагоде новим обавезама, те да се, упркос гашењу појединих, углавном сезонских радњи, отвара више нових послова него што се постојећих затвара.

Економиста Зоран Павловић сматра да ревидирани подаци треба да послуже за детаљнију анализу привредних сектора, како би подстицаји били усмјерени тамо гдје могу дати највеће резултате.

- Значајан дио БДП-а чине и задужења, што није добро, али су мали предузетници, преласком на двојно књиговодство, показали да представљају снагу коју треба подржати и стимулисати. Требало би их ослободити дијела трошкова како би могли преузети још већу улогу у привреди - рекао је Павловић.

Он је указао на то да се раст трговине мора посматрати и у контексту повећања цијена, док пад индустријске производње и слабљење пољопривреде указују на проблеме којима треба посветити више пажње.

Он је истакао да статистички показатељи не морају одражавати стварни животни стандард, јер много зависи од квалитета и обухвата података који се уносе у статистичке моделе.

- Док год немате реалну ситуацију обухваћену статистиком, баратаћете подацима који вам одговарају. Надлежни увијек могу издвојити показатеље који говоре да су успјешни, док је стварни живот далеко од такве слике - навео је Павловић.

Као приоритете је издвојио јачање производње, пољопривреде и сточарства, истичући да производни капацитети дугорочно остају у земљи, за разлику од трговине, чије се пословање лакше може премјестити.

- Треба се окренути секторима који имају потенцијал, попут производње ЦНЦ производа за ауто-индустрију и готовог намјештаја. У ФБиХ имамо много малих произвођача намјештаја који успјешно послују, док из Српске извозимо обловину и даске умјесто финалних производа - нагласио је он.

Кадар

Као један од највећих проблема Јовица Братић издвојио је недостатак радне снаге, посебно занатлија, али и возача у међународном транспорту, који због европских правила о боравку и раду у иностранству одлазе у Хрватску и Словенију и тамо региструју пословање.

- Сви занати су дефицитарни. Омладина није довољно заинтересована за те послове, већ се више опредјељује за канцеларијска и лагоднија занимања. Због тога имамо проблеме са уписом у занатске школе, а сви ти профили су нам потребни - истакао је Братић.

Данијела Бајић ✓ Новинар

Новинар у "Гласу Српске" од 2012. година. На почетку писала за градску рубрику, након чега прелази на друштво и привреду, гдје извјештава и данас.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.